Onaj koga čekamo, zato što ga čekamo, već je prisutan, već je gospodar.
Italijanska slikarka Leonor Fini rođena je 1907. godine u Argentini ali je veći deo života provela u Evropi, najviše u Italiji i Francuskoj. U Parizu se tokom tridesetih godina 20. veka družila sa Elijarom, Ernstom, Batajem, Bretonom, Pikasom, Dalijem, Koktoom, de Kirikom. Bila je savremenica i mnogih žena koje su pripadale nadrealističkom krugu: Remedius Varo, Leonore Karington, Toyen, Klod Kahun, Dorotee Taning, Li Miler, Dore Mar. Inspirisana načinom života i literaturom dekadencije 18. i 19. veka, Fini je u tom tematskom i formalnom stilu ilustrovala mnoga književna dela markiza de Sada, Lakloa, Poa i Bodlera. Među njene fascinacije spadale su mačke, sove i maske: nokturalna obeležja ekscentričnog.
Morala je da prizna sebi da se zavarava; mada je bila uzbuđena zbog mesta i vremena, zbog činjenice da je u toj sobi bila gola uvek samo za Renea, osnovni uzrok njenog nemira bio je uvek isti: svest da ne pripada sebi.
Ona je htela odmah sve što je on od nje zahtevao, jednostavno jer je on to zahtevao. Ona se naredbama ser Stivena pokoravala kao naredbama i bila mu je zahvalna što joj on naređuje. Ona ga je oslovljavala samo sa ser Stiven, kao neka služavka. Smatrala je da bi mu bolje pristajalo „Gospod“, kada bi se to samo usudila da izgovori, isto kao što bi njoj bolje pristajalo da je on zove robinjom.
Smatrala je sebe srećnom što je on nalazio zadovoljstvo u tome da je vređa, kao što vernici zahvaljuju Bogu kad ih unižava.
Francuska književnica Polin Reaž je 1954. godine objavila roman Povest o O, knjigu koja je „sirova, ali u isti mah i hiperstilizovana erotska proza, iskrena a gotovo neverovatna priča o jednoj sadomazohističkoj vezi koja prerasta u hrabru povest o potrazi za alternativnom seksualnošću.“ (1) Za jedno od izdanja ovog romana ilustracije je načinila Leonor Fini. U svojoj knjizi Seksualne persone Kamil Palja, sebi svojstvenim intelektualnim zanosom, pisala je o onome što je Reaž fikcionalizovala, a Fini ilustrovala. Stoga, odlučila sam da ju simbolično pridružim ovim umetnicama kroz naslov Seksualne persone koji je početak serije tekstova o umetnicima koji su pažnju usmeravali ka erotizmu i dekadenciji.
O je bila srećna što Rene pušta da je bičuju i što je on prostituiše, jer će mu njena strastvena podložnost biti dokaz njene odanosti, a i zato što bol i sramota, uvrede što trpi dok je oni poseduju ne vodeći nimalo računa o njoj, behu za nju otkupljenje greha.
A ako je, ipak, ser Stiven bio u pravu? Ako su joj ipak poniženja draga? Znači, što je njena niskost veća, to je veća i milost što joj je iskazuje Rene služeći se njom kao sredstvom na putu do sreće. Dok je bila dete, pročitala je na belom zidu sobe u kojoj je stanovala crvenim slovima ispisan biblijski tekst, kao što protestanti pišu u svojim kućama: „Strašno je pasti u ruke živoga Boga“. Ne, mislila je, to nije istina. Strašno je biti odbačen od ruku živoga Boga.
U romanu Povest o O reč je o devojci koja se zove O i koja voli da se dobrovoljno seksualno potčinjava. Kako bi udovoljila željama svoga ljubavnika, kako bi mu dokazala svoju ljubav, ona pristaje da bude seksualno raspoloživa njemu i mnogim drugim muškarcima koji se okupljaju u njegovoj vili nadomak Pariza. U tom društvu O biva ponižavana na različite načine, i neprestano uz sopstvenu saglasnost.
Polin Reaž, koja je još koristila i pseudonim Dominik Ori, rođena je kao An Deklo 1907. godine, isto kad i Leonor Fini. Posle studija na Sorboni radila je kao novinarka, da bi se kasnije pridružila izdavačkoj kući Galimar i časopisu Nova francuska revija (La Nouvelle Revue Française). Bavila se i prevođenjem sa engleskog jezika (Svinbern, Ivlin Vo, Virdžinija Vulf, Eliot, Ficdžerald). Bila je decenijama veoma aktivna u francuskom kulturnom životu, članica važnih žirija, dobitnica mnogobrojnih nagrada i nosilac Legije časti. Održavala je veze sa oba pola. Edit Tomas, književnica i istoričarka sa kojom je imala seksualnu vezu, najviše ju je inspirisala za protagonistkinju svog romana. Tek četrdeset godina po njegovom objavljivanju priznala je u intervjuu za Njujorker da je ona bila Polin Reaž, autorka koja je u potpunosti svojim delom potvrdila stav da je erotizam u književnosti opravdan samo ako je izuzetan. Povest o O je bio jedino delo Polin Reaž, uz knjigu pesama Snovi, gde postoje i ova dva stiha:
Ja sam neko drugi
A taj drugi ne zna ko sam ja
Citati: Polin Reaž, Povest o O, prevela Anika Konde, Rad, Beograd, 2006. (urednik i autor pogovora Jovica Aćin)
Preporučena literatura: Kamil Palja – Seksualne persone: Deni de Ružmon – Ljubav i Zapad; Žorž Bataj – Književnost i zlo; Mario Prac – Agonija romantizma; Ivan Čolović – Erotizam i književnost; Knjige izašle u biblioteci Erotikon (Prosveta)
A . A . A 