Волите ли Брамса?

Јохан Брамс 1853. године

Волите ли Брамса? назив је романа француске књижевнице Франсоаз Саган који ми се учинио погодним за ову прилику. Наслов у облику питања може бити индиректан начин подсећања на дело композитора које као да стоји по страни, признато, али не и довољно пута истицано када говоримо о класичном наслеђу 19. века. Делo којe сам одабрала за ову прилику прво везујемо за Брамсов рад, у питању су Мађарске игре.

Беч је стварно посебан град. Четири велика композитора неодвојива су од његове историје: Моцарт, Бетовен, Шуберт и Брамс. Срж Брамсовог осећања налазимо у његовом камерном стваралаштву. Уочавамо склоности овог уметника ка циганској музици, као и ка делима Јохана Штрауса, композитора валцера. Изванредном лепотом одликују се Мађарске игре. У песмама (Lied) он наставља традицију Шуберта и Шумана; у квартетима, тријима и квинтетима чују се валцери у циганском духу.

Изразита зависност од личних маштарија и расположења провлачиће се кроз цео Брамсов опус. У једном тренутку он ће престати да компонује искључиво за уски круг познаника и са камерне музике прећи ће на симфонијску. Историје музике бележе да је одувек осећао одговорност због великих речи којима га је Шуман приказао читаоцима свог листа: „Поздравимо долазак младића уз чију колевку су стајале Грације и Хероји“. Надахнуто и реторички у складу са временом.

Двадесет и једну композицију опуса Мађарске игре Брамс завршава 1879. године. Он их је испрва компоновао за клавир да би оне касније биле аранжиране и за оркестарско извођење. Мађарксе игре су једно од најзначајнијих музичких обележја 19. века, за мене незванична химна К&К монархије. Једанаеста, четрнаеста и шеснаеста игра су једине у потпуности оригиналне творевине, све остале су позајмљиване или темељене на композицијама мање познатих мађарских музичара који су мелодије изводили уз чардаш.

Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A