Књига илуминација браће ван Лимберх

Човек-Зодијак из часослова војводе од Берија

Холандски минијатуристи Херман, Пол и Јохан, познатији као браћа ван Лимберх, између 1412. и 1416. године илустровали су за француског војводу од Берија часослов Веома плодна доба војводе од Берија (Les Très Riches Heures du Duc de Berry) између чијих су се корица нашле неке од илуминација које су у овом тексту представљене. У питању је богато илустрована књига која садржи одломке из јеванђеља, псалме, молитве, химне Богородици, литанија свецима, као и и друге садржаје прикладне за књиге тога доба које су могли поседовати једино племићи тадашње Европе.

Књига Веома плодна доба војводе од Берија садржи преко двеста илуминација од којих сам ја за ову прилику одабрала оне које предочавају свакодневне радње кметова и кретања племића током свих дванаест месеци у години. Оно што наговештава прелаз ка ренесанси нису формалне одлике датих минијатура (исте званично припадају једном од најбољих примера француске готичке уметности), већ афирмација одређених тема: прикази свакодневице инкорпорирани су у религиозне текстове, свето и профано јесу у истој књизи. Религиозни контекст прилагођен је свакодневици. Она је још увек сурова и не пружа могућности да унутар себе обухвати оно што ми зовемо малим задовољствима, а што су, у ствари, уобичајени ритуали које човек практикује током дана. У време наших минијатуриста, субјект још увек не постоји, појам индивидуалности није замислив.

Књига садржи доста астролошких елемената. На првој приказанај илуминацији видимо да сваком знаку припада одређени део тела, што је сугерисано положајем на коме се знаци налазе. Када су у питању прикази месеци, форма сваке минијатуре је иста. Горњим делом доминира полукруг у чијем је средишту Сунце док су над њим, истакнути плавим звезданим небом, сазвежђа која представљају знаке одређеног месеца.

На илуминацији за март видимо шта су једини могући светови за средњевековног човека: у предњем плану су кметови који обрађују земљу, у позадини је замак (у питању су реално постојеће грађевине од којих је већина очувана). Током априла видимо госпе и њихове обожаватеље окупљене у неком од својих вртова, у сцени налик Бокачовој, заоденутој рухом пасторале. Наредни месеци понављају ове обрасце приказивања, као и њихов распоред.

Било да су у питању различите јавне манифестације којима је присуствовало племство (јануар, април, мај, август), прикази обрађивања земље (март, јун, јул, септембар, октобар), чувања животиња (новембар) или одласка у лов (децембар) на овим илуминацијама приказан је живот средењевековног човека. Књига посвећена молитвама и литургијским текстовима својим бојама и призорима поручивала је: Ево човека!

Било би значајно за крај поменути и шта је Јохан Хојзинга у књизи Јесен средњег века написао о делу браће ван Лимберх:

Календарски листови у „Très-riches heures“ пружају нам прилику да упоредимо исти мотив у литерарној и у ликовној представи. Свако познаје дивне дворце који у делу браће ван Лимберх представљају позадину слика које симболишу текући месец. Њихов литерарни пандан налази се у поетском делу Еташа Дшана. У седам кратких песама узноси он разне француске дворце: Боте (у који ће касније ући Агнес Сорел), Бијевр, Кашан, Клермон, Ниеп, Норој и Куси. Дешан би морао бити песник далеко силнијег полета да би достигао оно што су браћа Лимберх знала да изразе у оним најнежнијим и најфинијим творевинама уметости минијатура. На слици која представља септембар иза бербе грожђа уздиже се дворац Сомир као из каквог сна: врхови торњева са својим високим ветроказима, зашиљеним готским торњићима, љиљани на орнаментима на зумчастим отворима утврђења, двадесет уских оџака, све се то расцветава као алеја дивљег високог цвећа у тамноплавом ваздуху. Поред њега мајестетично-широка озбиљност кнеза Лизињана на листу који представља март; па тмурни торњеви Венсена, који се ретећи уздижу изнад сувог дрвећа шуме у децембру.

Поглед сликара је чврсто усмерен на један одређен и ограничен комплекс; он у набрајању мора дати јединство, оквир и везу. Нека је Павле ван Лимберх у своју слику која представља фебруар и унео све црте зиме: сељаке који се напред греју уз ватру, рубље које је обешено да се суши, гавране на снегу, стадо оваца, кошнице, бурад и колица, уз то сву зимску позадину са мирним сеоцетом и усамљеним мајуром на брдашцу. Мирно јединство слике ипак остаје сачувано. Песников поглерд међутим лута унаоколо и не налази мирне тачке; он не налази оквир и не долази ни до каквог јединства.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар
Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A