U vremenu zodijaka: Knjiga iluminacija braće van Limberh

Holandski minijaturisti Herman, Pol i Johan, poznatiji kao braća van Limberh, između 1412. i 1416. godine ilustrovali su za francuskog vojvodu od Berija časoslov Izdašna doba vojvode od Berija (Les Très Riches Heures du Duc de Berry) između čijih su se korica našle neke od iluminacija koje su u ovom tekstu predstavljene. U pitanju je bogato ilustrovana knjiga koja sadrži odlomke iz jevanđelja, psalme, molitve, himne Bogorodici, litanija svecima, kao i i druge sadržaje prikladne za knjige toga doba koje su mogli posedovati plemići tadašnje Evrope.

Knjiga Izdašna doba vojvode od Berija sadrži preko dvesta iluminacija od kojih sam ja za ovu priliku odabrala one koje predočavaju svakodnevne radnje kmetova i kretanja plemića tokom svih dvanaest meseci u godini. Ono što nagoveštava prelaz ka renesansi nisu formalne odlike datih minijatura (iste zvanično pripadaju jednom od najboljih primera francuske gotičke umetnosti), već afirmacija određenih tema: prikazi svakodnevice inkorporirani su u religiozne tekstove, sveto i profano su u istoj knjizi. Religiozni kontekst prilagođen je svakodnevici. Ona je još uvek surova i ne pruža mogućnosti da unutar sebe obuhvati ono što mi zovemo malim zadovoljstvima, a što su, u stvari, uobičajeni rituali koje čovek praktikuje tokom dana. U vreme naših minijaturista, subjekt još uvek ne postoji, pojam individualnosti kako ga mi danas razumemo nije zamisliv.

Knjiga sadrži dosta astroloških elemenata. Na prvoj prikazanaj iluminaciji vidimo da svakom znaku pripada određeni deo tela, što je sugerisano položajem na kome se znaci nalaze. Kada su u pitanju prikazi meseci, forma svake minijature je ista. Gornjim delom dominira polukrug u čijem je središtu Sunce dok su nad njim, istaknuti plavim zvezdanim nebom, sazvežđa koja predstavljaju znake određenog meseca.

Na iluminaciji za mart vidimo šta su jedini mogući svetovi za srednjevekovnog čoveka: u prednjem planu su kmetovi koji obrađuju zemlju, u pozadini je zamak (u pitanju su realno postojeće građevine od kojih je većina očuvana). Tokom aprila vidimo gospe i njihove obožavatelje okupljene u nekom od svojih vrtova, u sceni nalik Bokačovoj, zaodenutoj ruhom pastorale. Naredni meseci ponavljaju ove obrasce prikazivanja, kao i njihov raspored.

Bilo da su u pitanju različite javne manifestacije kojima je prisustvovalo plemstvo (januar, april, maj, avgust), prikazi obrađivanja zemlje (mart, jun, jul, septembar, oktobar), čuvanja životinja (novembar) ili odlaska u lov (decembar) na ovim iluminacijama prikazan je život sredenjevekovnog čoveka. Knjiga posvećena molitvama i liturgijskim tekstovima svojim bojama i prizorima poručivala je: Evo čoveka!

Bilo bi značajno za kraj pomenuti i šta je Johan Hojzinga u knjizi Jesen srednjeg veka napisao o delu braće van Limberh:

Kalendarski listovi u „Très-riches heures“ pružaju nam priliku da uporedimo isti motiv u literarnoj i u likovnoj predstavi. Svako poznaje divne dvorce koji u delu braće van Limberh predstavljaju pozadinu slika koje simbolišu tekući mesec. Njihov literarni pandan nalazi se u poetskom delu Etaša Dšana. U sedam kratkih pesama uznosi on razne francuske dvorce: Bote (u koji će kasnije ući Agnes Sorel), Bijevr, Kašan, Klermon, Niep, Noroj i Kusi. Dešan bi morao biti pesnik daleko silnijeg poleta da bi dostigao ono što su braća Limberh znala da izraze u onim najnežnijim i najfinijim tvorevinama umetosti minijatura. Na slici koja predstavlja septembar iza berbe grožđa uzdiže se dvorac Somir kao iz kakvog sna: vrhovi tornjeva sa svojim visokim vetrokazima, zašiljenim gotskim tornjićima, ljiljani na ornamentima na zumčastim otvorima utvrđenja, dvadeset uskih odžaka, sve se to rascvetava kao aleja divljeg visokog cveća u tamnoplavom vazduhu. Pored njega majestetično-široka ozbiljnost kneza Lizinjana na listu koji predstavlja mart; pa tmurni tornjevi Vensena, koji se reteći uzdižu iznad suvog drveća šume u decembru.

Pogled slikara je čvrsto usmeren na jedan određen i ograničen kompleks; on u nabrajanju mora dati jedinstvo, okvir i vezu. Neka je Pavle van Limberh u svoju sliku koja predstavlja februar i uneo sve crte zime: seljake koji se napred greju uz vatru, rublje koje je obešeno da se suši, gavrane na snegu, stado ovaca, košnice, burad i kolica, uz to svu zimsku pozadinu sa mirnim seocetom i usamljenim majurom na brdašcu. Mirno jedinstvo slike ipak ostaje sačuvano. Pesnikov poglerd međutim luta unaokolo i ne nalazi mirne tačke; on ne nalazi okvir i ne dolazi ni do kakvog jedinstva.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.