Венецијанска меланхолија Рихарда Вагнера

Уметник и Венеција је назив нове серије текстова коју желим да посветим „плутајућој носталгији“, али посредством истицања специфичне атмосфере овог медитеранског града – творене архитектуром, уметношћу, маглом над водом која прожима сваку пору фасада, „синусе пролазника мељући у прах“ – на уметника и његово дело. Боје, тоналитети измаглице, звукови – Венеција је град који је инспирисао стотине уметника, а ниједан није њено значење фиксирао. Вилијам Тарнер, Хенри Џејмс, Марсел Пруст, Томас Ман, Јосиф Бродски дају допринос деконструкцији. Гондоле кроз размазане облике на води, кроз меке одблеске одмичу као звуци лаута. Плочници, маске, голубови на Тргу светог Марка, лавиринт улица, све у Венецији има тенденцију „једрења ка Византији“, и, као што је у једном од писама упућених Матилди Весендонк Вагнер нагласио: У Венецији – све је дело Уметности.

Бића, сва у чулној музици, су глуха
За завештања безвременог духа.

Вагнер је боравио у Италији око годину дана, између 1858. и 1859. године. У том периоду интензивно је радио на опери Тристан и Изолда. Матилда Весендонк била је песникиња и супруга Ота Весендонка, трговца свилом и Вагнеровог дугогодишњег мецене. Она је инспирисала Вагнера да започне са радом на опери, као и да компонује пет композиција за глас и клавир на основу пет њених песама. Уметникова интензивна преписка са Матилдом током боравка у Венецији омогућила је да упознамо његов доживљај града и да на основу тих писама аутори приложеног документарног филма конструишу изванредну поетски интонирану причу. Филм је снимљен 1982. године, редитељ је Петр Рутнер. Постоји и новији документарни филм о овом композитору, зове се Вагнер у Венецији, снимљен је 2013. године, редитељ је Ђијани ди Капуа.

Стихови: Вилијам Батлер Јејтс, Путовање у Визант, превео Милован Данојлић

Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A