„Зимско путовање“ Франца Шуберта

Пут ка мом откривању уметности био би празан попут пута који пресеца две ливаде, усред јулског дана, када оморина склапа очи сваком ко се лати неког задатка, да се на њему није појавио Путник – Каспар Давид Фридрих. Фридрих је један од уметника који је имао изразито значајан формативни утицај на мене и моје поимање уметности, мисије уметника, самоће, светлости, природе, тишине и религиозности. Управо када посматрамо његове слике намеће нам се једна реч: расположење. Када бисмо то расположење, неодредиво, етерично, меланхолично, превели на језик нота, оно би звучало као Шубертове композиције, или као једно његово писмо које прилажем у наставку.

Једном речју, осећам се као најнесрећнија особа на свету. Замисли некога ко је у опасности да изгуби сав ентузијазам, и упитај се није ли то тужно? Проводим већину дана нерасположен и без пријатеља, наш читалачки круг је доживео добровољну смрт.

Холандски челиста Анер Бијлсма (Anner Bylsma) рекао је поводом музике Франца Шуберта следеће:

Tуга умирања и величина живљења; о томе је Шубертова музика – не треба нам досадно теоријско појашњење да бисмо ово разумели. Пријатељство, усамљеност, чежња, бунтовништво, страх, Природа… све то може бити одмах препознато. Свако ко воли музику носи свог Шуберта у срцу.

Важан је наставак који бескрајно море магле меланхолије успоставља поредак равнотеже: осећање спокоја, радост живљења коју уметност садржи, без обрзира на све њене унутрашње рефлексије које к нама могу долазити. Шуберт је био романтичар и импровизатор који је песничке стихове обавијао сањивом и меланхоличном атмосфером. Клавир је био неопходно средство за тај чин алхемијске трансмутације, црни лабуд романтизма.

Шуберт је за ову прилику важан због лида (Lied), композиција за глас и клавир. Зимско путовање је циклус од двадесет и четири песме које он компонује 1827. године. Поезија коју његови баритони певају уз пратњу клавира припада Вилхелму Милеру, данас заборављеном песнику, коју је Шуберт открио неколико година раније, у часопису који се звао Ураниа.

Овај циклус се уклапа у тему о путницима романтизма тако да оно што сам написала у два основна текста (овде и овде) о феномену путовања у доба романтизма било би излишно понављати. Оно што можемо додати за ову прилику, не објашњавајући поново мотив луталаштва, јесте грађански контекст Шубертовог стваралаштва и отуђење које је оно могло произвести.

Био је то Беч после завршетка Конгреса и пада Наполеона. Грађанске навике, тако лепо предочене на сликама малог формата, са паровима и музичким инструментима у собама са отвореним прозорима, одакле би се назирала измагличаста панорама града, поново су дошле на ред. Једна од њих била је ходање (шетња) градом. То још увек нису били Бодлерови фланери, али та навика да се необавезно креће, размишља, сањари, прешла је из навике у идеју да се иста активност обавља ван града. Кретања са циљем замењена су бесциљним луталаштвом. Бег од града није био само бег од појавних облика места у коме се стварала историја већ и од наметнутих навика понашања, морала, обичаја, очекивања.

Георг Фридрих Керстинг, „Пар на прозору“, 1817.

Луталаштво је подразумевало бег, бесциљност, индивидуализам, облик слободе. Ту је био важан још један мотив: слика природе. Истакла два важна елемента за Шуберта у том контексту: ноћ и снег. Прва песма циклуса се зове Gute Nacht односно Лаку ноћ. Ноћ је важан мотив романтике, од Новалиса до Игоа он инспирише уметнике. Новалис у Химнама ноћи (1800) пише:

Али ја се окрећем на другу страну, ка светој, неизрецивој, тајанственој ноћи. Далеко је остао свет – потпуно у дубоку гробницу – пустио је и самотно место где се налазио. Душиним струнама провејава дубока сета. Желим да утонем у капљице росе и да се помешам са пепелом. Даљине сећања, жеље младости, снови детињства, краткотрајне радостии узалудна надања целога дугог живота – све то наилази у сивој одећи, као вечерње магле по заласку сунца. У другим пространствима је светлост разапела веселе чадоре.

Да ли се и ми теби допадамо ноћи тамна? Шта то скриваш под својим плаштом, шта је то што ми невидљиво и силно приања уз душу? Скупоцен мелем капље из твоје руке, из прегршти макова цвећа. Ти подижеш отежала крила душе. Осећамо да нас потреса нешто тамно и неизрециво – радосно уплашен видим како се над мене благо и побожно надноси једно озбиљно лице, које испод бескрајно сплетених увојака мајке показује љупку младост. Како ми се детињаста и сиромашна сад чини светлост – како пријатан и благословен растанак са даном.

Долазимо и до другог авжног мотива, снега. Уместо литерарних узора и навођења примера, можемо направити пун круг и заокружити тему започету помињањем Фридриха. На његовом многобројним сликама видимо снег, пусте, беле, ноктуралне пејзаже са усамљеним путником и покојим усахлим дрветом. Ти пејзажи нам делују као привиђења и сан.

Каспар Давид Фридрих, „Зимски предео са катедралом“, 1811.

И као што су у традицији постојали циклуси о четири годишња доба, било да су се односили на сликарство или на музику, тако и у Фридриховом и Шубертовом стваралаштву присуствујемо представљању смењивања годушњих доба, која су, у романтизму, интериоризована, део су путника и његове тачке гледишта, у функцији су дескрипције његовог осећања света. И као што се код Гетеовог Вертера смењују осећања како се смењују годишња доба, слично је и са музичким тоном и полетом када је реч о Шубертовим комозицијама које тематизују природу, љубав, лепоту, занос и смрт.

Снег, у Фридриховом случају, може симболизовати невиност, чистоту, ново које обећава обнављање, смрт као пут ка новом животу, што је за хришћански контекст и симболику његових слика важно. Снег, такође, симболизује непомичност, мир, тишину, потпуну визуелно-аудитивну хармонију. Спокојство чула, смирај, блаженство које увек делује магично, посебно у контрасту са другим природним појавама око себе, највише небом. Најзад, снег означава и емоције. Тугу, усамљеност, рањивост, хладна срца. Све ове одлике можемо, вербално уобличене и отпеване, а нотама глазиране, препознати и у Шубертовом циклусу Зимско путовање.

Називи Милерових и Шубертових песама су: Лаку ноћ, Ветроказ, Смрзнуте сузе, Укоченост, Липа, Водена бујица, На реци, Освртање, Варљива светлост, Одмор, Пролећни сан, Усамљеност, Пошта, Седа глава, Врана, Последња нада, У селу, Олујно јутро, Варка, Путоказ, Крчма, Бочна сунца, Одважност, Верглаш.

Цитат: Новалис, Химне ноћи, превео Бранимир Живојиновић

Препоруке:  Драгана Јеремић Молнар, „Зимско путовање“ Вилхелма Милера и Франца Шуберта. Књижевна, музичка и естетичка обрада мотива лутања у духу романтике, Факлутет музичке уметности, Београд, 2014.

Schubert and His World

Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A