Сликарство Жан-Мишела Баскијата

Jean-Michel Basquiat, Self-Portrait

Жан-Мишел Баскијат, „Аутопортрет“, 1982.

Жан-Мишел Баскијат рођен је 1960. године у Њујорку где се испрва афирмисао као улични уметник (street artist) потписујући своје графите са Same old Shit. Почетком осамдесетих, захваљујући чланку The Radiant Child критичара Ренеа Рикарда, Баскијат скреће пажњу на себе, која додатно бива наглашена познанством са Ворхолом (које је трајало све до Ворхолове смрти, 1987. године). Већ 1988. Баскијат умире од хероинског овердоуза. У међувремену, уметник је излагао заједно са многим чувеним уметницима нашег времена, у неким од најзначајнијих њујоршких галерија, излажући заједно са Џулијаном Шнабелом, Франческом Клементеом и другима.

У контексту ове теме вреди цитирати шта је у интервјуу за „Париску ревију“ амeричка нобеловка Тони Морисон рекла о боји. Њен се одговор имплицитно може повезати са једном од основних одлика Баскијатовог сликарства. Боја, нападна и у комбинацији са другим бојама потпуно некомплементарна, једна је од основних одлика његовог сликарства. Како Баскијат није био само графити уметник, већ је поетику графита пренео на платна, боја на тој подлози добила је сасвим другачији интезитет. Боја доминира. После ње ту је јединствен потез руке, линија која је међу најособенијим у савременом сликарству. Америчка књижевница Тони Морисон подвлачи разлику између доживљаја и афирмације боје у делима белих и црних аутора, али и у свакодневном животу. На новинарево питање „Зашто се већина људи плаши боје?“, америчка списатељица даје следећи одговор:

У овој култури светле боје сматрају се елегантним. Цивилизовани људи Запада не би куповали црвену постељину или суђе. Има у томе нечег више од онога на шта сугеришем. Популација робова није имала приступ ниједној од боја које су постојале јер су носили одећу робова. За њих одећа било које боје била би луксуз; не би било битно да ли је то квалиетно или неквалитетно платно… само да имају црвену или жуту хаљину. Ослободила сам „Вољену“ боје тако да у тој књизи има врло мало тренутака када Сета трчи около и купује машнице и украсе, уживајући на начин на који би деца уживала у томе. Ти људи били су обележени због своје боје коже, као и због других својстава. Тако да је боја значајно обележје. *

Боја на Баскијатовим платнима нема као код немачких експресионистичких сликара узнемиријуће дејство, нити као код Марка Ротка симболички потенцијал. Она не превазилази границе речи, црвена је на његовим платнима само црвена. Баскијатов визуелни колаж резултат је употреба различитих техника, али и традиција које су га обликовале: градског окружења, али и афричког и карипског визуелног и колористичког наслеђа.

Jean-Michel BasquiatJean-Michel BasquiatJean-Michel BasquiatJean-Michel BasquiatJean-Michel BasquiatJean-Michel Basquiat