Уметник и Венеција: Рихард Вагнер

Maurice Sapiro - Venice

Морис Сапиро – Венеција

Уметник и Венеција назив је нове серије текстова коју желим да посветим једном од најлепших градова Европе, али кроз призму утицаја града и његове специфичне атмосфере – творене архитектуром, уметношћу, маглом над водом која прожима сваку пору фасада, „синусе пролазника мељући у прах“ – на уметника и његово дело. Боје, тоналитети измаглице, звукови – Венеција је град који сања. Уметници њиме инспирисани сањају у том сну. Стога, можда би визуелни предлошци немачког романтичара Теодора Хофмана били најближи објективном опису плутајуће носталгије. Гондоле кроз размазане облике на води, кроз меке одблеске одмичу као звуци лаута. Плочници, маске, голубови на Тргу светог Марка, све у Венецији има драж и, као што је у једном од писама упућених Матилди Весендонк Вагнер нагласио, а што је истакнуто у приложеном документарном филму, „у Венецији – све је дело Уметности“.

Немачки композитор Рихард Вагнер боравио је у Италији око годину дана, између 1858. и 1859. године. У том периоду интезивно је радио на опери Тристан и Изолда. Матилда Весендонк била је песникиња и супруга Ота Весендонка, трговца свилом и Вагнеровог дугогодишњег покровитеља. Она је, заправо, инспирисала Вагнера да започене са радом на поменутој опери, као и да компонује пет композиција за глас и клавир на основу пет Матилдиних песама. Вагнерова интезивна преписка са Матилдом током боравка у Венецији омогућила је да упознамо његов доживљај града и да на основу тих писама аутори овог документарног филма конструишу изванредну поетски интонирану причу.