Једно писмо Егона Шилеа

Egon Schiele

Егон Шиле

Верујем да сваки уметник једном, или два пута, а да несрећа буде већа, можда и више од два пута, преиспитује свој однос према земљи у којој је рођен, према времену и простору којима је, желео то или не, обликован и условљен.

Апсолутна слобода је немогућа. Њен привид може се наслутути посредством стваралаштвa које је било, и које ће остати, најузвишенији, најхрабрији, најтежи акт слободе, побуне, удаљавања, неприпадања, могућности за један другачији и бољи живот.

Желео бих да напустим Беч што пре. Колико је овде ружно! Сви ми завиде. Колеге ме гледају својим неискреним очима. Град је црн, све се ради према задатом рецепту. Желим да будем сам.

Волео бих да одем у шуме Бохемије. Мај, јун, јул, август, септембар, октобар. Морам да видим нове пределе и да учим о њима, да окусим тамне воде, да видим неукроћено дрвеће, неприпитомљен ваздух, желим да у чуду гледам плесњиве баштенске ограде како живе, шумарак младих бреза, и да чујем лишће како подрхтава, желим да видим светлост, сунце и опорно влажне зелено-плаве вечерње долине, да осетим караш како светлуца, да видим беле облаке како се нагомилавају, да говорим цвећу, цвећу. Траве, да се загледам у ружичасте људе, желим да трчим не обазирући се на поља, кроз широке равнице желим да љубим земљу и миришем топли мочварни невен.

Рано изјутра волео бих да гледам излазак сунца и да гледам земљу како дише и светлуца.

Вечно сам у садашњости.

Плачем, из мојих полуотворених очију теку црвене сузе. Осећам влажни шумски ветар. Ти који можеш да осетиш, како дивно ти мораш дисати божански удах.

Пријатељу, плачући, ја се смејем.

Пријатељу, мислим на тебе.

У мени си ти.

Egon Schiele's Letter, Page 1

Писмо Егона Шилеа, страна 1

Egon Schiele's Letter, Page 2

Писмо Егона Шилеа, страна 2

Egon Schiele's Letter, Page 3

Писмо Егона Шилеа, страна 3

Egon Schiele's Letter, Page 4

Писмо Егона Шилеа, страна 4