Фотографије старих париских атељеа

Brassaï, L’atelier des Grands-Augustins avec toiles et chevalet, 1945.

Ђула Брасаи, Пикасов атеље, 1945.

Повлашћен простор уметника, радна соба или атеље, одувек је привлачио пажњу знатижељних поштовалаца. У статусу мистерије древног трона делфијске пророчице, одакле би испарења обузимала душу и приносила је к Истини, тако и у далеко десакрализованијем свету место скоро религијског и мистичког значаја имају простори у којима се ствара. И баш као на Брасаијевој фотографији, светлост која продире споља од кључног је значаја за уметника који борави у свом простору за рад.

На наредним фотографијама непознатих аутора приказани су неки од атељеа данас помало заборављених француских академских сликара чије собе за рад засењују дела која су ту настајала. Оно што их одликује јесте фетишистички однос скоро сваког уметника према предметима, другим уметничким објектима у којима би проналазио инспирацију или, незавсино од тога, зору за свој поглед, благу светлост свитања када се облици формирају и меких контура приносе, као роса длану, визију, сећање, могућност за контемплацију, разлог за срећу, инспирацију.

Studio of Aime Morot

Studio of Aime Morot

Studio of Albert Aublet

Studio of Albert Aublet

Studio of Antoine Auguste Ernest Hébert

Studio of Antoine Auguste Ernest Hébert

Studio of Louise Abbéma

Studio of Louise Abbéma

Studio of Paul-Albert Besnard

Studio of Paul-Albert Besnard

Studio of John Singer Sargen

Studio of John Singer Sargent

Studio of Frederick Arthur Bridgman

Studio of Frederick Arthur Bridgman