Утицај Вилијама Блејка на популарну културу 20. века

 

Додатак Блејковом утицају на поп културу 20. века је и приложени видео о коме нисам успела да пронађем детаљније информације. Непознати аутор видеа са Блејковим култом комбинује култ рок хероја 20. века: Џима Морисона и Ијана Кертиса, фронтмене група The Doors и Joy Division. Ту је, наравно, и Боб Дилен.

Међутим, пре ових, за нас најпознатијих референци, било је других уметника које је инспирисао енглески ексцентрик, визионар, неуморни радник на пољу слике и речи, њиховог заједничког деловања и, најзад, на пољу довршавања сопственог митолошког система који ми и даље дешифрујемо.

Томас Харис, амерички писац, творац романа о серијском убици Ханибалу Лектору, имао је значајан однос према Блејковим цртежима. У књизи Црвени змај, што је алузија на Блејков цртеж (овде) главни јунак опседнут је истоименом Блејковом сликом. У роману Ханибал, серијски убица Ханибал Лектор држи један други Блејков цртеж (овде) на зиду своје собе. Остаје да се питамо зашто је писац својим серијским убицама придружио, као естетски одабир, ове цртеже, да ли да додатно потврди њихов карактер негативаца или да, напротив, њихову злоћу релативизује, с обзиром на снажну симболичку и филозофску позадину ових цртежа.

William-Blake-Famous-Poems-Featured.jpg

У једној епизоди романа Деца поноћи Салмана Руждија, двоје јунака разговарају о Блејковој књизи Венчање Раја и Пакла. У роману Његова мрачна ткања Филипа Пулмана, по речима самог писца, поред Клајстовог и Милтоновог, присутан је и снажан Блејков утицај. Трејси Шевалије у свом роману Пламени сјај из 2007. године пише о Вилијаму Блејку у тренутку док пише Песме искуства.

Блејк је навођен и као значајан узор за уметност стрипа. На пример, његов утицај је видљив у графичкој новели Алана Мура В као Вендета. Као узор га наводи и Роберт Крамб.

У Скорсезеовом филму Улице зла може се чути песма Тигар.  У филму Blade Runner можемо чути стихове из Блејкове књиге Америка – пророштво. У филму Џима Џармуша Dead Man главни јунак, кога игра Џони Деп, зове се Вилијам Блејк. Незаборавна композиција Нила Јанга, без које овај филм не би био исти, садржи мноштво Блејкових речи из Знамења невиности или Венчања Раја и Пакла. Блејков портрет појављује се у још једном Џармушовом филму, на зиду собе његовог јунака, вампира из Детроита, у филму Only Lovers Left Alive (овде).

Најзад, током шездесетих година 20. века Блејком су се инспирисали Боб Дилен, Ален Гинзберг, Џим Морисон. Касније, на основу његових песама компонују Лорена Мекенит, Марта Редбон, мноштво рок и хеви метал бендова, међу којима се истичу бенд Coil и Брус Дикинсон, певач групе Iron Maiden, који на насловну страну свог алмуа The Chemical Wedding ставља Блејков цртеж Господар мува, исто као што и Вилијам Голдинг насловљава своју књигу из 1954.