Паул Целан: „Фуга смрти“

Caspar David Friedrich - Winter Landscape, 1811.

Каспар Давид Фридрих, „Зимски пејсаж“, 1811.

Црно млеко прераности ми га пијемо с вечери
пијемо га у подне и јутром пијемо ноћу
пијемо пијемо
копамо гроб у ваздуху где неће нам бити тесно
У кући живи човек са гујама се игра
под сутон у Немачку пише твоја коса од злата Маргрето
он пише пред кућу излази светлуцају звезде
он звижди довабљује керове извабљује своје Јевреје
наређује да се у земљи ископа гроб
заповеда за игру да свирамо

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
ми те пијемо јутром у подне пијемо с вечери
пијемо пијемо
У кући живи човек са гујама се игра
под сутон у Немачку пише твоја коса од злата Маргрето
Твоја коса од пепела Суламко
копамо гроб у ваздуху где неће нам бити тесно

Он виче копајте дубље у земљу а ви други
певајте свирајте за појасом гвожђа се маша
и витла њиме очи су његове плаве
дубље ашовом а ви за игру свирајте

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
ми те пијемо у подне јутром пијемо с вечери
пијемо пијемо
у кући живи човек твоја коса од злата Маргрето
твоја коса од пепела Суламко он се са гујама игра

Виче смрт свирајте слађе смрт је мајстор из Немачке
виче превлачите тамније гудалом по виолини
па ћете као дим у ваздух се винути тада
у облаку биће вам гроб и неће вам бити тесно

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
пијемо те у подне смрт је мајстор из Немачке
пијемо те с вечери јутром пијемо пијемо
смрт је мајстор из Немачке његове очи су плаве
оловним зрном те погађа тачно те погађа
у кући живи човек твоја коса од злата Маргрето
пујда керове на нас гроб нам у ваздуху поклања
игра се с гујама сањари смрт је мајстор из Немачке

Твоја коса од злата Маргрето
Твоја коса од пепела Суламко

Превео Бранимир Живојиновић

О ПЕСНИКУ

Право име му је Паул Антшел. Син је хасидских Јевреја из Буковине. Румун по рођењу, Француз по опредељењу, Аустријанац по језику и свом литерарном почетку. Извршио је самоубиство бацивши се у Сену у ноћи између 19. и 20. априла 1970. године. С немачким језиком усвојио је традицију лирике од романтизма до Рилкеа и Бена. Француски и руски симболизам, такође, били су му путоказ. Већ прве збирке песама (Песак из жара, 1948, Мак и сећање, 1952, Од прага до прага, 1955) садрже зрелу поезију прожету горким искуствима ратних дана, песме о смрти и самоћи, метафизички сасвим објективизиране, и без призвука личне исповести. Идеалу поезије, пуне комбинаторне сликовитости и звуковности, одговара и његова најпознатија песма „Фуга смрти“, из тог периода. Касније збирке (чији се наслови могу превести само приближно) су: Решетка језика, 1959, Ничија ружа, 1963, Преокрет даха, 1967, Нитаста сунца, 1968, Принуда светлости, 1970, као и посмртна збирка Снежна деоница, 1971. Оне су све доследније херметична поезија, састављена од алузија на верске представе и мотиве из јеврејске прошлости. Израз, на крају, постаје толико згуснут, да се налази на граници језичке артикулације. Звонимир Костић Палански је 1978. објавио његове изабране песме под називом Фуга смрти, у издању „Градине“ и „Јединства“.