Вијонове баладе о обешенима

Axel Hoedt

Фотографија: Аксел Хоет

ЕПИТАФ
у облику баладе, коју је срочио Вијон за себе и за
своје другаре очекујући да буде са њима обешен

О људи, о браћо, што сте дошли након,
Не терајте шегу, – смилујте се на нас,
Штранге нас заљуља неумитни закон,
Ал је наше јуче, можда неком – данас.
Месина је наша сад гомила смећа,
Дроњак све и ђубре, буђа, задах трули,
А беше нам она сва брига, сва срећа;

Пет нас је ил’ шест је – нашто шеге ости?
Милост свом саздању, Христос – Спас вам ули,
Мол’те се од пакла да будемо прости.

Не презрите ништа, цркотине суда,
Та закон је такав, а човек пун блуда,
И није свак уман, разбор слабо врца,
Извинте нас браћо, ми смо браћа-луда,
О не ругајте се, о имајте срца!
Син Марије Дјеве, који распет грца
Нек вас опомене: шта је судба худа,
О нек нас сачува од огњене злости.
Дроњак све до дроњка, све мртвац до мрца,
Мол’те се од пакла да будемо прости.

Киша нас ждерала, попила и спрала,
Сушило нас сунце, црни смо ко гар;
Сврака и гаврана што је земља дала
Кљуцала нас јата, сав им бесмо мар.
Ко напрстак неки убодом игала,
Ми смо избодена, искљувана ствар.
Ветар тресе, шиба, он нам стрвне мости –
Ми смо њему игра, потсмевка и шала.
Ветар нам клапара сасушене кости,
Мол`те се од пакла да будемо прости.

Порука

О Исусе Кнеже, слави своју тврдњу,
Врховник си Неба, ми – штрангини гости!
Сачувај нас огња, мани бес, и срдњу.
А ви људи, браћо, не терајте спрдњу,
Мол’те се од пакла да будемо прости.

БАЛАДА ОБЕШЕНИХ

Браћо људска што живите дуже
меко срце нек свак за нас има
јер све што нас милошћу задуже
засуће Бог својим почастима.
Нас пет шест се на ужету клима:
месо које гојисмо раније
распало се и на нама гњије
а ми кости већ трулеж смо сама.
Не смијте се злу ове братије
већ молите да Бог прости нама.

Зовемо вас браћом премда уже
правда нам је наменила свима
ал’ ви знате људе греси руже
и многи су наклоњени злима.
Сад молите док смрт нас узима
Сјајног Сина Девице Марије
да нам своју милост не сакрије
да нас чува од пакленог плама:
ми смо мртви мртви најстварније
већ молите да Бог прости нама.

Многе кише перу нас и куже
а сунце нас пржи све од дима
зли гаврани што над нама круже
испише нам очи кљуновима.
Никад мирни јер лето ил’ зима
тамо амо стално све бесније
по свом ћефу ветар нас све вије
ко напрстак збоцкане птицама:
нек ваш јед се на нас не прелије
већ молите да Бог прости нама.

Христе који владаш најмоћније
не дај Паклу да нас огњем бије
одвратна је нама адска тама
људи ово место за спрд није
већ молите да Бог прости нама.

БАЛАДА
мољење опроштаја

Шартраше и Целестинце
Усрднице и Просјаке
лењивце и блудне синце
слугане и цуре сваке
који носе тесне јȁке
драгане што трпе вај
што облаче чизме лаке
све молим за опроштај.

Курве које нуде вимце
мамећ људе и војаке
отимаче и крадљивце
и лажљивце свакојаке
још чудаке и глупаке
који скупа звижде, ај!
девојчице и дечаке
све молим за опроштај.

Изузимам псе злочинце
рȁд којих утрудих крâке
и не пијућ рујно винце
једох многе тврде крајке.
Ево прдеж им од брајке
не могу јер седим, знај!
Ал’ да избегнем зле хајке
све молим за опроштај.

Нек тојаге тешке јаке
и корбача гвозден крај
дигну на те псе опаке
све молим за опроштај.

Прва песма: Франсоа Вијон, Велико завештање, превео Станислав Винавер, СКЗ, Београд, 1960.

Друга и трећа песма: Франсоа Вијон, Завештања, превео Коља Мићевић, БИГЗ, Београд, 1986.