Književni uticaji Nika Kejva

Kejvovo pismo sa listom umetnika koji su izvršili najveći uticaj na njega

Kada govorimo o delu Nika Kejva prvenstveno se moramo koncentrisati na njegovu poeziju koju je poput trubadura – ali sa više žestine, ekspresije i morbidnosti – izrazio kroz svoju muziku, nastupajući sa bendovima The Birthday Party i Bad Seeds.

Kejv je jedan od mojih omiljenih autogzorcista i tipičan primer takve vrste umetnika. Sudeći po senzibilitetu ličnosti, kao i tematskom opusu pesama koje je pisao i izvodio, poezija francuskog pesnika Artura Remboa zauzima značajno mesto na Kejvovoj polici. Rembo je pisao:

Najzad ustanovih da je nered mogu duha nešto sveto. Bio sam dokon, bio sam žrtva ljute groznice: zavideo sam blaženstvu životinja – gusenice, koja predstavlja neodređenost stanja, krtice – tog zaspalog devičanstva!

Isti primer, transponovan u sferu energije, stvaralačke potencije i transa u koji Kejv pada kada je na koncertu, vidi se na ovom snimku:

Pakao, opsesivna Remboova tema (koja podjednako mesto ima u delima Iluminacije i Boravak u paklu), na više načina prisutna je u spotu benda The Birthday Party. Ne samo što Kejv ima reč Hell ispisanu preko grudi, već se čitav scenarij odvija u devetom krugu Pakla dizajniranom prema vizijama Dantea i Boša koji su prema svinjskim glavama i drugim životinjama bili milosrdniji.

Nekoliko svetaca navedenih na gornjoj listi – koja je zapravo skup ljudi i dela koju su inspirisali Kejvovo stvaralaštvo – prisutno je i u spotu kroz sam izgled Kejvovog mršavog tela, ogrnutog tek jednom belom krparom, tako da podseća na prve hrišćanske mučenike ili razbojnike sa renesansnih triptiha koji su prikazivali Hristovo raspeće. Kada smo već kod svetaca, Kejv ih kasnije pominje u pesmi O’Malleys Bar:

I thought of Saint Frances and his sparrows
And as I shot down youthful Richardson
It was Saint Sebastiane I thought of, and his arrows

Ptice, vrapci, sveti Franja, sveti Sebastijan – svi se pominju u gore navedenoj listi. Dalje, na listi se pominje i El Grekova slika Pogled na Toledo jedno od najpoznatijih dela grčkog slikara koji je radio u Španiji sredinom16. i početkom 17. veka. Zatim, na listi se pominje i delo Viktora Igoa, Zvonar Bogorodičine crkve, koje je moglo biti inspiracija za pesmu Ain’t Gonna Rain AnymoreSvojom mračnom, „gotskom“ atmosferom, pesma podseća na „crne“ pejsaže kakve možemo videti na Igoovim crtežima koji prikazuju udaljene manastire i zamkove, pusta ostrva okružena tamnim oblacima kroz koje se probija uska svetlost mesečevih lukova, ističući more. Takođe, tema neuzvraćene i nemoguće ljubavi, atmosfere nalik gotskim romanima, prisutna jei u drugoj verziji pesme Do You Love Me. Treba li pomenuti da se na listi nalazi i Stokerovo remek-delo viktorijanske gotske fanatazije, Drakula?

Kada već govorimo o uticajima iz tradicije ne možemo u kontekstu Kejvovog stvaralaštva zaobiću ženu koja se nalazi na vrhu njegove liste: Ninu Simon. Takođe, tu je i gospodin koji je dao definiciju žanru koji Kejv dosledno prati. Vilijam Fokner i poetika američkog juga nedvosmisleno su prisutni u Kejvovim pesmama Thirsty Dog, The Curse of Millhaven, O’Malleys Bar, John Finns Wife. O Nini Simon i južnjačkoj gotici već sam pisala. Međutim, ona je sada u drugačijem kontekstu. Na primer, uporedimo pesmu Sinnerman koju je izvodila Nina i Kejvovu John Finns Wife. Prisustvujemo epskoj borbi elemenata kroz sukob polova, kroz požudu, ubistvo i osvetu. U pitanju su južnjačke priče o odmetnicima i ubicama, pesme o krvi, pljački, silovanju i prevari. O grešnicima za koje nema iskupljenja.

Kejvovi junaci su grešnici koji, ubivši Džona Fina beže, ali – zaklona nema. Stena ih neće sakriti, reka do koje stižu teče krvava. Oni dozivaju Boga u pomoć da im da oprost, ali ih Bog šalje k Đavolu, tamo gde pripadaju, odakle dolaze i u čijem će se kotlu, nalik četvrtom krugu pakla koji vir te krvave reke krije, vrteti u požudi i zločinu, nemajući predaha. Nezavisno od toga koja je pesma starija stihovi obe sjajno se dopunjuju, samo u suprotnom pravcu. Prvo se dogodio scenarij iz Kejvove pesme, stihovi Nine Simon nastavak su avanture. Treba li pomenuti da je Kventin Tarantino učio od najboljih?

Najzad, pogledajmo ko se sve našao na listi koja, sudeći po Kejvu, nije završena, i čiji je nastavak primalac tog spiska (spisak je, zapravo, deo pisma) trebalo uskoro da očekuje: tradicija koja je oblikovala Kejvovu estetiku bila je sastavljena od dela Emili Dikinson, Sigmunda Frojda, Mikelanđela, Merilin Monro, Žakline Kenedi, Muhameda Alija, Elvisa i Čaplina, Grinevalda, Orsona Velsa, Hičkoka, Hrista, Odena, Tomasa Hardija, Betovena, Nabokova, Dostojevskog, Foknera, Fleneri O’Konor, Strinberga.

Ipak, nigde nije pomenut francuski simbolista, pesnik i autoegzorcista, Artur Rembo. Možda se njegovo ime našlo na drugoj strani spiska? To nećemo znati. Otkud on kao najčešće ime koje vezujem za Nika Kejva kada je u pitanju uticaj umetnika iz prošlosti na njegovu umetnost? Otuda što su za umetnost, podjednako za njeno stvaranje koliko i za doživljaj, neophodni demon analogije i anđeo imaginacije. Kada oba uspostave ravnotežu, nastaje nešto poput trenutka kada oko, koje je do tada bilo u mračnoj prostoriji, dotakne vrh svetlosti koji ga kao sunce lotos ili kao prsti šljivu – potpuno otvori. Potrebna je umetnost kako bismo naučili o pluralitetu stvarnosti.

Moje putovanjem Francuskom 2008. godine obeleženo je muzikom Nika Kejva. Ona evocira francuski srednji vek, ali ne onakav kakav je on bio, već onakav kakav je prikazan na kamenim skulpturama čudovišta iz 19. veka: bajkovit, idealizovan.

Vrativši se sa puta, opet sam se vraćala Kejvu, pokušavajući da posredstvom muzike evociram utiske i napustim realno postojeće prostor i vreme, da mišlju budem negde drugo, izvan okvira sadašnjice.

Kejvova muzika evocira davno i daleko, romaneskno, gotsko. U većini slučajeva je narativna. Opšta mesta svetske književnosti u njoj mogu biti prepoznta.

Tokom putovanja, posle obilaska mesta gde je Leonardo da Vinči navodno sahranjen, slušala sam dve gotik pesme koje su, uz kamena stvorenja koja se keze svojim posmatračima, obeležila moja sećanja. Dve pesme se izdvajaju: Ain’t gonna rain anymore i Do you love me 2.

imageedit_5_2639036821.jpg