Сексуалне персоне Мариа Варгаса Љосе

Unknown Photographer

Оне су већ свлачиле једна другу и при том су се миловале, али покрети су им били прежестоки да би били искрени, њихови загрљаји пребрзи или преспори или скучени, и превише нагао бес с којим су насртале њихове усне и он: убићу их ако, убио би их да су. Али нису се смејале: биле су се испружиле, испреплетале, полуодевене, напокон ћутљиве, љубиле су се, тела су им се додиривала са уздржаном спорошћу. Осетио је да га бес напушта, да су му руке влажне од зноја, горко присуство пљувачке у устима. Сада су мировале, заробљене у огледалу на тоалетном столу, једна рука је била на копчи грудњака, неки прсти су се пружали испод једног жипона, једно колено било је уклештено између две бутине. Чекао је, напет, са лактовима притиснутим на наслоне фотеље. Нису се смејале, да, заборавиле су на њега, нису гледале у његов кутак и он је прогутао пљувачку. Онда му се учинило да се буде, као да их наједном има више, и његове очи брзо су прелазиле са са једног на друго огледало и кревет да не изгубе ни једну од вредних, ослобођених, спретних фигурица које су раскопчавале бретелу, срозавале чарапу, свлачиле гаћице, и помагале се и вукле и све у тишини. Делови одеће падали су на тепих и талас нестрпљења и топлоте доспео је до кутка у коме је био он. Сада су биле наге и он је видео Кету, на коленима, како меко пада преко Ортенсије све док је није готово целу покрила својим крупним тамним телом, али у скоковима са плафона на прекривач на ормар још је успевао да је уочи у деловима под чврстом сенком опруженом преко ње: комад беле задњице, бела дојка, врло бело стопало, пете, и њена црна коса помешана са замршеном црвенкастом косом Кете, која беше почела ритмично да се њише. До њега је допирало њихово дисање, соптање, врло тиха шкрипа опруга, и приметио је да се Ортенсијине ноге одвајају од Кетиних па се подижу и спуштају преко њих, запазио је све јачи сјај пути и већ је могао да осети мирисе. Њихали су се само струкови и ноге, дубоким и кружним покретима, при чему је горњи део њихових тела био сједињен и непомичан. Ни сасвим раширеним ноздрвама није успевао да ухвати довољно ваздуха; зашмурио је и отворио очи, снажно је удахнуо на уста и учинило му се да осећа мирис свеже крви, гноја, меса у распадању, онда је чуо неко комешање и погледао је. Сада је Кета лежала наузнак и видела се Ортенсија онако ситна и бела, склупчана, глава с полуотвореним и влажним уснама била је загњурена међу тамне и мужевне ноге које се беху рашириле. Видео је да њена уста ишчезавају, њене затворене очи једва су провиривале из жбуна црних маља док су његове руке раскопчавале кошуљу, кидале поткошуљу, свлачиле панталоне, бесно потежући опасач. Пришао је кревету с подигнутим опасачем, не размишљајући, обневидео, погледа упртог у мрачни угао, но успео је да само једном спусти ударац: неке главе су се подигле, неке руке су ухватиле опасач, потезале су га и вукле. Чуо је псовку, чуо је сопствени смех. Покушао је да одвоји два тела која су се бунила против њега и осећао је да је одгурнут, пригњечен, знојав у слепом и загушљивом вртлогу, и чуо је како му срце бије. Тренутак касније осетио је пробад у слепоочницама и нешто као ударац у празно. На часак се укочио, дубоко дишући, и онда се одвојио од њих, тело је искренуо на једну страну, осећајући да у њему нараста канцерозно незадовољство. Остао је тако испружен, жмурећи, обузет неком неодређеном обамрлошћу, мрачно осећајући да ће оне опет почети да се мешкоље и сопћу. Напокон је устао, ошамућен, и не осврнувши се ушао у купатило: да више спавам.

Марио Варгас Љоса, Разговор у катедрали, превела Јасна Буњевац Сотело.