Документарни филм о Дајани Вриленд: „The Eye Has to Travel“

Diana Vreeland

Луиза Дал Волф, „Портрет Дајане Вриленд“, 1942.

Немој да им пружиш оно што желе, пружи им оно што још увек не знају да желе. – Уреднички кредо Дајане Вриленд

Дајана Вриленд била је позната уредница модних часописа, испрва радећи за Harper’s Bazaar а, потом, за америчко издање магазина Vogue. Она је, заправо, најпознатији уредник најпознатијег модног часописа, који је, сада то видимо, дуго у кризи. Иако сама важи и јесте икона стила, Ана Винтур је по многим другим параметрима изузетно проблематична особа којој до краја не можемо одати част.

Обожаватељка Нижинског и Дјагиљева, познаница Коко Шанел и Жаклине Кенеди, Мика Џегера и Верушке, жена која је тркачке коње и гондоле сматрала најлепшим формама у појавном свету, била је Дајана Вриленд, ексцентрик и сноб, богата и привилегована, са великим креативним даром и радном етиком, коју је после рада у часопису Vogue пренела и у Метрополитен музеј, радећи у одалењу за костим.

Приступом моди као бесконачној визији – која безброј остварења има на фотографијама Ричарда Аведона, Ирвинга Пена и Дејвида Бејлија (само неки од фотографа који су у то време радили са њом) – до данашњих дана остала је узор свим модним уредницима и фотографима.

Њен рад пример је зашто је битно предност давати сновима, уметности и епохама које, заправо, тек треба створити или реинтерпретирати кроз одећу, артефакт историје који, ако се добро уочи и комбинује, почиње припадати уметности коју називамо мода. Моду као уметност и модну индустрију треба разликовати.

У наставку следе неке од фотографија из едиторијала који су се појавили у књизи а које је Дајана Вриленд осмислила и реализовала уз помоћ, наравно, многобројног тима.

6a00e554e97d5c88340176174afb9a970c6a00e554e97d5c88340176174afb51970c50_hq