Вистан Хју Оден: „Ахилов штит“

shield_of_achilles

Она му преко рамена погледа
Да види маслине и лозу,
Мермерне напредне градове
И бродовље на немирном мору —
Ал тамо у сјајној ковини
Он рукама сатвори у замену
Вештачку дивљину
И небо попут олова.

Равница без обличја, сива и огољена,
Ни влати траве, ни трага суседства,
Ништа за јело, нигде места да се седне —
Ипак, у овој пустоши сабрано стајало је
Непрегледно мноштво,
Милион очију, милион чизама у строју,
Без израза, чекајући неки знак.

Из самог ваздуха глас без лица
Статистички је доказивао исправност начела,
Сухим и једноликим тоном подобним овоме месту:
Нити одобрава ико, нити спори;
Колона за колоном у облаку прашине
Ступали су истрајавајући у вери,
Чијом логиком другде биће уништени.

Она му преко рамена погледа
Да види побожне обреде,
Белоцвете венце на јунацима,
Жртву ливеницу и посвећење —
Ал тамо у сјајној ковини
Где олтар би требало да буде
У одблеску с вигња угледа
Сасвим другачији призор.

Бодљикавом жицом ограђено произвољно место,
Ту зачмали званичници шеткали су (један се шалио),
А стража се знојила јер дан је био врео:
Гомила обичног пристојног света
Споља је зурила; нити се мицао ко, нит зборио,
Када три бледе прилике доведоше и свезаше
За три усправна коца у тле пободена.

Моћ и величина овога света, све
Што претеже и увек једнако важи,
Лежи у рукама других; они су били малени
И помоћи се нису могли надати, нит им је стигла:
Оно што душмани су хтели – извршено је, а срамоту
Само најгори могли су да им желе; изгубише понос
И помреше као људи пре смрти својих тела.

Она му преко рамена погледа
Да види атлете у надметању,
Мушкарце и жене како играју
Крећући складне удове
Живо и живље уз музику —
Ал тамо на сјајноме штиту
Не постави он место за плес,
Већ поље обрасло коровом.

Неки деран у ритама, сам и без циља
Тумарао је широм ове пустиње, птица
Прхну у сигурност од његовог добро хитнутог камена:
То што девојке су силоване, што двојица избодоше трећег,
За њега су очите истине, јер не чу никада
За свет у ком се обећања поштују,
Ил неко да плаче зато што други то чини.

Оружар усана танких,
Хефест, одшепа некуд,
Тетида из блештавих груди
Крикну у препасти
Пред оним што бог сакова
Да њеном сину угоди, силном,
Тврдога срца Ахилу људомори,
Који неће бити жив доскора.

Превео Иван В. Лалић

Препорука: Оденова песма Ахилејев штит коју је превео Игор Јавор