Две песме о 20. веку: Осип Мандељштам & Паул Целан

Кажу да је 20. век био најкраћи у историји: трајао је од Октобарске револуције до пада Берлинског зида. Ја бих почетак истог померила неколико година уназад, у 1912. када је потонуо Титаник, симболички представљајући крах и крај историје за једну углавном бескорисну и докону друштвену класу – аристократију.

А, сетимо се и када почиње радња ових дана популарне серије Downton Abbey. За ту аристократску породицу, која као и многе друге аристократске породице о новцу почиње да размишља онда када он почне да понестаје, управо тај историјски догађај чини тренутак буђења, освешћења, прави почетак века.

Песме које следе сасвим су сведен и субјективан избор. Њима желим да документујем тренутак својих читалачких фасцинација. Много још песама може сведочити о овом бруталном веку и мноштву његових – овим избором наглашено – историјских и друштвених страхота. Једна од њих је, сасвим сигурно, и Јама Ивана Горана Ковачића.

ОСИП МАНДЕЉШТАМ: ВЕК

Звери моја, веку мој лепи,
Ко ће ти погледати у очи
И својом крвљу ко ће моћи
Пршљене двају столећа да залепи?
Крв – градитељка непрестана
Грлом земаљске ствари пије,
Нерадник само спокојан није,
На прагу нових дана.

Створење свако, све док живи,
Мора кичму да спасава,
А пршљеном невидљивим
Луди вал се поиграва.
Век младе земље је к’о нежна
Хрскавица у детета,
Опет су на жртву, к’о јагње,
Принели теме живота и света.

Да се живот ослободи из плена
И да нови свет отпочне утом,
Чворноватих дана колена
Треба везати флаутом.
То век љуља талас плави
Људском жалости без лека
И дише змија у трави
Златну меру века.

Пупиће још пупољци без броја
И зеленило у јеку.
Ал’ сломљена је кичма твоја,
Мој дивини јадни веку.
Бесмислена осмеха гледаш
Унатраг, суров и слаб,
К’о звер, гипка некад,
На свој зверињи траг.

Превео Бранко Миљковић

ПАУЛ ЦЕЛАН: ФУГА СМРТИ

Црно млеко прераности ми га пијемо с вечери
пијемо га у подне и јутром пијемо ноћу
пијемо пијемо
копамо гроб у ваздуху где неће нам бити тесно
У кући живи човек са гујама се игра
под сутон у Немачку пише твоја коса од злата Маргрето
он пише пред кућу излази светлуцају звезде
он звижди довабљује керове извабљује своје Јевреје
наређује да се у земљи ископа гроб
заповеда за игру да свирамо

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
ми те пијемо јутром у подне пијемо с вечери
пијемо пијемо
У кући живи човек са гујама се игра
под сутон у Немачку пише твоја коса од злата Маргрето
Твоја коса од пепела Суламко
копамо гроб у ваздуху где неће нам бити тесно

Он виче копајте дубље у земљу а ви други
певајте свирајте за појасом гвожђа се маша
и витла њиме очи су његове плаве
дубље ашовом а ви за игру свирајте

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
ми те пијемо у подне јутром пијемо с вечери
пијемо пијемо
у кући живи човек твоја коса од злата Маргрето
твоја коса од пепела Суламко он се са гујама игра

Виче смрт свирајте слађе смрт је мајстор из Немачке
виче превлачите тамније гудалом по виолини
па ћете као дим у ваздух се винути тада
у облаку биће вам гроб и неће вам бити тесно

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
пијемо те у подне смрт је мајстор из Немачке
пијемо те с вечери јутром пијемо пијемо
смрт је мајстор из Немачке његове очи су плаве
оловним зрном те погађа тачно те погађа
у кући живи човек твоја коса од злата Маргрето
пујда керове на нас гроб нам у ваздуху поклања
игра се с гујама сањари смрт је мајстор из Немачке

Твоја коса од злата Маргрето
Твоја коса од пепела Суламко

Превео Бранимир Живојиновић

Слика: Владимир Величковић, 1989.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.