Ренесансне трпезе Боша и Раблеа

1

Ренесансне трпезе, судећи по хроникама, сликарским и књижевним делима, биле су по себи перформанси и уметничка дела која су покушала да евоцирају али и преокрену обичај библијских вечера, гозби и свадби. Најнеобичније трпезе и разлози славља налазе се приказане и описане на сликама Хијеронимуса Боша (1450-1516) и у роману франсцуског писца Франсоа Раблеа (1494-1553). Визуелни примери су са Бошовог триптиха Врт уживања а књижевни из Раблеовог романа Гаргануа и Пантагруел. Битно је нагласити да однос према храни у два поменута дела није исти. Раблеов се ослања на карневалску традицију претеривања и ждрања, Бошове „гозбе“ имају сложенију конотацију. Осим што се, углавном, односе на воће, које има сопствену симболику, оне се морају посматрати и у контексту назива слике (који је накнадан): Врт уживања.

То рекоше, вечеру спремише. Поред вечере још су испекли на ражњу шеснаест волова, три јунице, тридесет два телета, шездесет три јарета-одојчета и деведесет пет оваца; док се три стотине прасади варило у шири, пекло се две стотине двадетет препелица, седам стотина шљука, четри стотине петлова из Лудена и Корнуаја, шест хиљада пиладије и исто толико голубова, шест стотина угојених кока, хиљаду четри стотине зечева, три стотине три дропље и хиљаду седам стотина петлића. Од замашнијег лова није се могло за овај мах више добавити осим једанаест дивљих вепрова, које је послао опат од Тирпнеја, осамнаест грла крупније дивљачи, које је подарио властелин од Гранмона; па двадесет фазана које је послао бољар Дезесар, и неколико туцади гривњаша, па речних птица сваке врсте, дивљих патака, гусака, тетреба, рода, ћубарки, чапљи, златорки, ћурана, индиских кокоши, огњара (то су феникоптери) теригола, морских кока, ћурића-пућпурикала. Не сме се изгубити из вида и безброј чорби.

Извор: Франсоа Рабле, Гаргантуа и Пантагруел, превео Станислав Винавер, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000.

2

3

4

5

6

9

8