Сексуалне персоне Пабла Пикаса

Моја је несрећа – и можда моја радост – што ствари користим како ми страсти заповедају. Како је јадна судбина сликара који обожава плавуше а не сме да их унесе у слику јер не иду уз корпу са воћем! Како је страшно сликару који презире јабуке а стално мора да их слика јер иду уз столњак. У своје слике уносим све што ми се свиђа. Ствари – утолико горе по њих; оне морају с тим да се помире.

Ових неколико цртежа Пабла Пикаса, за које би се рекло да на њих ни сам уметник није нарочито обраћао пажњу, сведоче о сексуалности која је, очито, била покретачка снага овог сликара. Цртежи нису ни студије акта, а ни прикази опсцености, а уколико их и има, оне су наговештене. Парови су приказани кроз скицу и – издалека.

Да је писац, Пикасо би догађај од описао у три реченице, фактографски: „Био сам са… Било је… Отишао сам…“ Претпостављам да би све код њега стало у три утиска и, пре запажања контура, него атмосфере. На овај начин не желим да пружим квалитативну оцену његовог емотивног стања. Дела ми казују да је овде у питању приказ физичког крокија, али ни она не казују поуздано. Ово су узгредни радови и, као што сам написала, пре (ликовни) дневник самог уметника.

Уз серије цртежа о Минотауру, као и неке скулптуре, ово је један од занимљивијих сегмената Пикасовог стваралаштва. Љуба Поповић је у једном интервјуу рекао да је Пикасо уметнички пролив. Не знам да ли је то тако, нарочито када се одгледа филм Алена Ренеа о Пикасовој Герници или прочитају његова схватања уметности. Пикасо се стално мењао, много истраживао, распиао се. И, најгоре, био је по сваку цену нов. Ново није гарант квалитета у уметности. Ново може бити потпуна бесмислица. Ново није априори позитивна естетска категорија.

Пример форсирања новог по сваку цену, болести од које је уметност 20. века патила огледа се, рецимо, у његовој кубистичкој фази, у појединим женским портретима, у дадаистичким колажима, заумној поезији, али не из Петрограда, него више оне из Цириха. Плави и ружичасти периоди су шармантни, али да се задржао на њима, данас би био успут помињани сликар који је покушао да копира Манеа и да фигуре приказује како лебде у простору.

Многи које познајем не желе за Пикаса ни да чују. Можда ови еротски цртежи буду охрабрење, уз цртеже бикова, филм о Герници и његова размишљања о уметности, да му опет приђу, овога пута из другог угла. Не као мајстору већ као истражитељу. Неуморном раднику. Великом посвећенику.

Pablo Picasso - Erotic Drawing