Сан Албрехта Дирера

Акварел Албрехта Дирера на коме је приказао свој сан из јуна 1525.

7-8. јун 1525.

Године 1525, после Духова, у ноћи између Духова и среде, причинило ми се у сну како с неба падају огромне, моћне воде. И прва од њих је пала на земљу негде око четири километра далеко од мене, и то с таквом силином, с ужасном ломљавом и буком, и поплавила је целу земљу. При том сам осетио такав страх да сам се пробудио пре него што су пале и остале воде. А те воде које су падале биле су огромне. Неке су биле даље а неке ближе, а падале су с такве висине да је изгледало као да све полако падају истом брзином. Али прва вода која је стигла до земље ударила је тако страшно и таквом брзином, уз неки ужасан ветар и урлање, да сам био сав смлаћен од страха и пробудио сам се, а цело тело ми је дрхтало, и дуго нисам могао да се повратим. Кад сам ујутру устао, насликао сам све то онако како сам у сну видео. Нека нам Бог да све најбоље.

Сан Албрехта Дирера, немачког ренесансног сликара, пронашла сам у књизи Историја уметности кроз писма великих стваралаца, иако управо предочени запис сна није део неког писма већ, вероватно, дневничка забелешка. Пронашла сам и једно тумачење, или ако не тумачење, онда занимљив коментар овог сна. У питању је становише Маргерит Јурсенар које сам прочитала у књизи интервјуа са њом која се зове Широм отворених очију. Она је више пута истицала значај снова за њену уметност, а 1938. године је објавила књигу Снови и судбине у којој читаоцима предочава неколико својих снова, јарких боја и веома експресивних описа, углавном кошмара. Ево одломка о Диреровом сну, преузетог из разговора са Галејем:

У сновима магичног типа не чујемо себе како говоримо, већ нешто видимо. На пример, Диреров сан, сан о коме нам је Дирер оставио запис, скицу начињену одмах пошто се пробудио у ноћи између 7. и 8. јуна 1525. То је био сан сликара, наравно. Али, то је и сан у покрету. Видео је, нећу рећи крај света, јер већ претерујем, али видео је крај места на којем се налазио проузрокован јаким кишама. Видео је пијавице како се сручују и уништавају крај; потрудио се да наслика тај крај. То доста личи на ломбардијску равницу коју је морао познавати, пошто је често долазио у Италију. Појединости које приказује су изванредне; настоји да измери колико се далеко налазио од несреће. Веома је узбудљиво гледати како делује у сну дух човека који је велики посматрач. У сну који га је прилично погодио, јер га је одмах записао и нацртао.

Цитати:

Ричард Фридентал, Историја уметности кроз писма великих стваралаца (од Гибертија до Гејнзбороа), превела Деса Милекић, Издавачки завод „Југославија“, Београд, 1967.

Маргерит Јурсенар, Широм отворених очију (разговори са Матјеом Галејем), превео Станко Џефердановић, Политика, Београд, 2004.

Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A