Волфганг Амадеус Моцарт: „Лакримоза“

Рожер ван дер Вајден, „Скидање са крста“, 1433. (детаљ)
Рожер ван дер Вајден, „Скидање са крста“, 1433. (детаљ)

Латинска реч Lacrimosa означава тугу, плач, бол изражен кроз јадиковање, сузе и нарицање. Лакримоза се најчешће везује за музику, али ако ју транспонујемо на сликарство, можемо уочити изванредне уметничке примере на којима су приказане сцене скидања Исуса Христа са крста или полагања у гроб. Неки од најпознатијих сликара тих сцена су Роџер ван дер Вајден и Гриневалд, као и многи италијански ренесансни сликари. Примера је безброј у западној традицији.

У музици, Лакримоза је неодвојива од мисе посвећене мртвима, реквијема. Многи композитори узимали би тему која се превасходно тицала музике коришћене у црквеним обредима и интерпретирали ју кроз норме класичне музике. Тако су, поред Моцарта, неки од познатијих композитора који су користили Лакримозу као део својих композиција били Берлиоз или Верди, али и Ерик Нордгрен, савремени композитор чија се музика може чути у филму Седми печат Ингмара Бергмана, чија је сцена са флагелантима праћена управо овом композицијом.

Моцарт компонује Реквијем 1791. године у Бечу, по анонимној поруџбини грофа Франца фон Валзега који је на тај начин желео да обележи годишњицу смрти своје жене. Лакримоза је део Реквијема и долази скоро на крају. Моцарт није довршио Реквијем, иронично, због сопствене смрти која је наступила 5. децембра 1791.

Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A