Албрехт Дирер: „Писмо младом сликару“

Albrecht Durer - Self-portrait with Pillow and Hand

Албрехт Дирер, „Аутопортрет“, 1492.

Нека нико не мисли о себи сувише високо, јер многи више виде него један. И мада може да се деси да један разуме више од стотине других, ипак се то ретко дешава. Корисност је велики део лепоте. Стога оно што човеку није за употребу, није ни лепо. Чак се и у несличним стварима велика сличност може наћи. Ви ћете још много писати о темама и о уметности сликања, јер предвиђам да ће убудуће бити много одличних људи који ће сви добро писати о овој уметности и предавати је, и то боље од мене. Јер ја знам који су моји недостаци.

Зато нека свако скупи храброст и нека се учи на мојим недостацима колико год може. Кад би Бог дао па да сад видим дела и уметност будућих великих мајстора, оних још нерођених. Верујем да би ми то користило.

Исто тако, колико пута сам видео вредне ствари и велику уметност у сну, што ми се на јави није догодило. Али, кад бих се будио, све сам заборављао.

Нека се нико не стиди да учи, јер добар савет користи добром раду. Али онај који тражи савет о уметности нека га тражи од оног који одлично познаје те ствари и може да својеручно покаже оно што мисли.

Ако запалим један пламен и ако се томе дода сав развој и напредак уметности, временом може да се разгори ватра која ће обасјати цео свет. И пошто је пријатно гледати лепог човека, почећу да радим на људским пропорцијам, а после ћу, ако ми Бог да времена, да напишем и друге ствари, да радим на њима. Али добро знам да завидљивци неће свој отров задржати за себе. Па ипак ме ништа неће спречити, јер је великим људима суђено да то трпе.

Даље, имамо разне облике човека (теорија о четири врсте нарави). Али би требало начинити слику онако како умемо, најлепше што предмет допушта, онако како доличи. Јер није једноставна ствар портретисати многе различите и лепе људске фигуре. Оно што је ружно, стално прети да се уплете у наш рад.

Ако хоћете да направите лепу слику човека, морате брижљиво да посматрате како изгледају удови многих људи, узимајући од једног главу, од другог груди, руке, ноге, и тако са свим деловима тела, и спреда и позади, не испуштајући ништа. И тражите начина да свему томе дате праву меру. Јер увек постоји права средина између сувише много и сувише мало, а на то не заборављајте ни у једном раду.

Неки људи могу да се уче од свих начина уметничког рада, али сви нису за то способни. Само, ни један разуман човек није толико сиров да не би могао научити нешто чему његов дух највише тежи. Зато се ниједном човеку не може опростити што ништа није научио. Јер због општег добра је потребно да учимо и искрено покажемо потомству оно што знамо, а ништа да не сакријемо. Зато ми је намера да нацртам нешто што извесним људима неће бити незанимљиво да виде. А човеково најплеменитије чуло је Вид.

Утолико што лакше и запамтимо и верујемо у сваку ствар коју видимо него у оно што чујемо. Али оно што и чујемо и видимо, јаче је. Наш вид је као огледало, јер одражава све врсте облика које изађу пред нас. Тако човек често радо гледа своје другове, и што су лепши, у томе више ужива. О суђењу о лепоти облика више знају вешти сликари него други људи, јер они боље од осталих умеју да суде о свим видљивим стварима.

О СПИСУ

Дирерово велико дело о поучавању „потомства“, које је намеравао да назове „Храна за младе сликаре“, никад није отишло даље од првобитног плана и неколико фрагмената. Једини делови штампани за његова живота били су „Упутство о мерама“, које је изашло 1525, и трактат о утврђењима, објављен 1527. Трактат о пропорцијама појавио се после његове смрти, 1528. Сви ови трактати су доживели бројна издања, а њихов латински превод је штампан у Паризу. Савремено схватање о Диреру као првом немачком уметнику европског значаја умногоме је засновано на његовим теоријским и васпитним списима.

О ЦРТЕЖУ

82nd and Fifth је назив улице у Њујорку у којој се налази једна од најбогатијих уметничких колекција на свету: The Metropolitan Museum of Art. Музеј има изванредну виртуелну базу података у оквиру које издвајам Heilbrunn Timeline of Art History и 82nd and Fifth.

Прва је богат извор текстуалних података сортираних хронолошки и стилистичку, по периодима и територијама. Друга је извор различитих видео и аудио записа који су на тему одређеног уметничког дела које је у колекцији музеја. Једно од таквих је и цртеж Албрехта Дирера, скица за аутопортрет, као и цртеж јастука у различитим облицима.

Извор: Ричард Фридентал, Историја уметности кроз писма великих стваралаца (од Гибертија до Гејнзбороа), превела Деса Милекић, Издавачки завод Југославија, Београд, 1967.