Енгр као управник Виле Медичи у Риму

Жан-Огист Доминик Енгр, француски сликар 19. века, познат по свом неокласицистичком обрасцу, био је између 1835. и 1840. на челу Француске академије у Риму која је била смештена у Вили Медичи. Француску академију, која је првобитно била на другим локацијама, Наполеон је 1803. преместио у ову ренесансну грађевину.

Француску академију у Риму основао је Луј XIV 1666. године и њоме су тада управљали Шарл ле Брун (краљев званични дворски сликар), Ђан-Лоренцо Бернини (италијански барокни скулптор) и Жан-Батист Колбер (краљев министар финансија). Академија је представљала кулминацију студија сликарства.

Сваке године по један француски студент добио би Prix de Rome, награду која би му омогућила бесплатан боравак у Риму, у просторијама Виле, где би могао да се упозна са остацима античке и ренесансне уметности, као и са другим уметницима који су ту боравили, и да од најбољих мајстора учи свој занат.

Уметници, резиденти виле, били су познатији под именом pensionnaires. Многе од њихових слика приказују младиће у својим собама, које су им истовремено биле и атељеи, у вили Медичи, док раде, са прозором пред собом кроз који се види Рим са грађевинама окер боје и исто тако лепо контрастираног, прозрачног неба.

Данас резиденти виле нису само сликари већ и скулптори, писци, историчари уметности, археолози, фотографи. Нема више такмичења, као што је то била пракса, где би жири међу стотинама сликара који су доставили радове изабрао једног. Награду би освајао најбољи сликар, по мишљењу жирија, али је историја уметности показала да су њихова имена на њеним страницама ретка.

Управник виле између 1961. и 1967. био је пољско-француски сликар Балтус. Он ју је реконструисао и модернизовао са новом опремом. Римску награду укинуо је 1968. године Андре Малро, тадашњи француски министар културе. Академија лепих уметности и Француски институт изгубили су свој значај у коришћењу виле и надлештво над њом.

На приложеним сликама видимо Енгра са супругом у његовом атељеу, у типичном окружењу, са виолином у руци, окруженог сликама и воћем. На првој слици његова супруга, пунија дама у белој хаљини, ослоњена је на столицу, у другој стоји усправно. Енгров ученик представио је пред учитеља две варијанте, у очекивању да ће једна од њих бити прихваћена као одговарајућа стилска вежба.

Слике: Жан Ало, Енгров атеље у Вили Медичи, 1818. (две верзије)

Ана Арп

Ана Арп је ауторка уметничког пројекта А . А . А. Једна је од првих у свету која је форму сајта почела да користи као могућност за обликовање сопственог уметничког дела. Садржај на сајту ствара аутентичан језик чију је комбинаторику омогућила савремена технологија која из дана у дан бива све јачи медијатор између нас и уметности, нас и стварности, мења нам живот и успоставља нов начин рецепције. Садржај сајта чине речи и слике које тек заједно, и у истом контексту посматране, налик предметима у кабинету куриозитета, творе потпуно нову реалност, нов језик, нов начин да се ствари виде и доживе.