Енгр као управник Виле Медичи у Риму

Jean Alaux

Жан Ало, „Енгров атеље у Вили Медичи“, 1818. (прва верзија)

Jean Alaux

Жан Ало, „Енгров атеље у Вили Медичи“, 1818. (друга верзија)

Жан-Огист Доминик Енгр, француски сликар 19. века, познат по свом неокласицистичком обрасцу, био је између 1835. и 1840. на челу Француске академије у Риму која је била смештена у Вили Медичи. Француску академију, која је првобитно била на другим локацијама, Наполеон је 1803. преместио у ову грађевину.

Француску академију у Риму основао је Луј XIV 1666. године и њоме су тада управљали Шарл ле Брун (краљев званични дворски сликар), Ђан-Лоренцо Бернини (италијански барокни уметник) и Жан-Батист Колбер (краљев министар финансија). Академија је представљала кулминацију студија сликарства.

Сваке године по један студент добио би Prix de Rome, награду која би му омогућила бесплатан боравак у Риму, у просторијама Виле, где би могао да се упозна са остацима античке и ренесансне уметности, као и са другим уметницима који су ту боравили, и да од најбољих мајстора учи свој занат.

Уметници, резиденти виле, били су познатији под именом pensionnaires. Многе од слика које можете видети у објавама Атељеи отворених прозора као тема романтичарског сликарства и Уметник и Италија: Et in Arcadia Ego! приказују младеће у својим собама, атељеима, у вили Медичи, док раде, са прозором пред собом кроз који се види Рим са грађевинама окер боје и исто тако лепо контрастираног, прозрачног неба.

Данас резиденти виле нису само сликари већ и скулптори, писци, историчари уметности, археолози, фотографи. Нема више такмичења, као што је то била пракса, где би жири међу стотинама сликара који су доставили радове изабрао једног. Награду би освајао најбољи сликар, по мишљењу жирија, али је историја уметности показала да су њихова имена на њеним страницама ретка.

Управник виле између 1961. и 1967. био је пољско-француски сликар Балтус. Он је реконструисао вилу, палату и њене баште, набавио модерну опрему за грађевину. Награду Рима укинуо је 1968. Андре Малро, тадашњи француски министар културе. Академија лепих уметности и Француски институт изгубили су свој значај у раду виле и надлештво над њом.

На приложеним сликама видимо Енгра са супругом у свом атељеу, у типичном окружењу, са виолином у руци, окруженог сликама и воћем. На првој слици његова супруга, пунија дама у белој хаљини, ослоњена је на столицу, у другој стоји усправно. Енгров ученик представио је пред учитеља две варијанте, у очекивању да ће једна од њих бити прихваћена као одговарајућа стилска вежба.