Sugestija, nedorečenost i tišina. O slikarstvu Jana Vermera

522px-jan_vermeer_van_delft_014

Jan Vermer, „Par u enterijeru“, 1665.

Šarl Svan, jedan od junaka romana U traganju za minulim vremenom Marsela Prusta, piše esej na temu Vermerove slike Pogled na Delft. Prust je prisustvovao izložbi Vermerovih slika u Parizu, zatim i detaljno opisao odnos njegovog junaka, pisca Bergota, prema ovom holandskom majstoru. Iako se Prust smatra prvim koji je u literaturi pominjao Vermera činjenice idu u prilog Henriju Džejmsu. On piše o Vermeru najmanje dve decenije pre Prusta. Toliko o modernističkoj literaturi. Kasnije, Vermer biva podsticaj književnici Trejsi Ševalije za roman Devojka sa bisernom minđušom.

Zašto je ovaj slikar bitan piscima? Vermerovo slikartvo nije pokušaj vizuelne hronike holandskog enterijera, građanske klase u usponu koja je predata zadovoljstvu sviranja muzike, niti jedino teži žanrovskom prikazu susretanja zaljubljenih. Ono je suptilna igra odnosa prikazanih figura, razvijena kroz simbolički nagoveštaj predmeta kojima su oni okruženi, kao i svetlosti koja je temeljni i graditeljski princip atmosfere na tim slikama. Zato je pominjanje Prusta u ovom kontekstu bitno. Pojedini umetnici dugo moraju da čekaju druge umetnike ili kritičare ne bi li njihova dela bila po drugi put osvetljena zavesom oka, ne bi li draperija, nalik onima koje je Vermer prikazivao, bila do kraja povučena, ne bi li do kraja osvetlila značenjski i poetski prostor slike. Odnosi Prustovih junaka, čisto fizički posmatrano, mogu imati slilčan položaj Vermerovim naslikanim parovima. Dakle, u pitanju su susreti, češće en plein air no kamerni, ali svetlost, ono što određuje atmosferu, a što je tako upečatljivo i distinktivno kod Vermera, jeste ono što čitavu scenu čini nedorečenom i dvosmislenom, a takvi su i odnosi mnogih Prustovih parova. Sugestija i nedorečenost, pak, Vermera približava Džejmsu, kao i značaj predmeta, prikaz materijalnog, posedovanje i njegova simbolička upotreba u umetnosti.

U prostorima u kojima Vermer smešta svoje portretisane sve je tiho. Tišina je najprisutniji zvuk na Vermerovim slikama, uprkos tolikim koncertima, susretima, muzičkim instrumentima. Međutim,  sve je, istovremeno, puno glasova koje posmatrač oseća, oni bi da se probiju iza teških velvetnih zavesa koje prekrivaju visoke prozore, glasovi odzvanjaju iza starih slika i mapa na zidovima, iz muzičkih instrumenata, ispod teških orijentalnih tepiha i stolnjaka pod koje su, komplikovane kao i ornamenti na njima, skrivene emocije, neodređene, guste, baš kao i odnos svetlosti koja dopire spolja i svetlsoti koja je već prisutna unutra, unutar tih camera obscura – soba gde su značenja često izvrnuta u odnosu na sam prikaz.

Reditelj Džo Krakora je 2001. godine snimio dokumentarni film Vermeer: Master of Light čiji je narator Meril Strip. Film, ne posredstvom romansiranih biografskih činjenica, već posredstvom arhivskih dokumenata i mogućih značenja slika, pokušava da otkrije tehničke odlike i neke od biografskih nepoznanica holandskog slikara. Izvanredno dostignuće u pokušaju otkrivanja života umetnika koga nazivaju hroničarem holandskog građanstva 17. veka.

tumblr_o2flwigeWP1rhoa9so1_1280

Jan Vermer, „Devojka sa bisernom minđušom“, 1665. (detalj)

tumblr_ojkfqyV6lV1sgobhzo1_1280

Jan Vermer, „Devojka sa ogrlicom“, 1664. (detalj)

tumblr_844362bffe0623bb961219eabd67aeb7_acc06281_1280

Jan Vermer, „Dama i njena pomoćnica – Pismo“, 1667. (detalj)

tumblr_ol365ib9O51tsbf2fo1_1280

Jan Vermer, “ Žena sa bokalom“, 1664. (detalj)

tumblr_p4ph2ivwDJ1up5x44o1_1280

Jan Vermer, „Dama za stolom piše pismo“, 1665-70.

tumblr_peg2qc9X0T1u02xxq_1280

Jan Vermer, „Dama za virdžinalom“, 1673-75.