Sugestija, nedorečenost i tišina u Vermerovom slikarstvu

tumblr_ol365ib9O51tsbf2fo1_1280

Johanes Vermer, “ Žena sa bokalom“, 1664. (detalj)

Šarl Svan, jedan od junaka Prustovog romana U traganju za minulim vremenom, piše esej na temu Vermerove slike Pogled na Delft. Prust je prisustvovao izložbi Vermerovih slika u Parizu, zatim i detaljno opisao odnos pisca Bergota, još jednog junaka svog romana, prema ovom holandskom majstoru. Iako se obično Prust smatra prvim koji je u literaturi pominjao Vermerovo delo, činjenice idu u prilog Henriju Džejmsu. On piše o ovom slikaru dve decenije pre Prusta. Toliko o modernističkoj literaturi. Kasnije, Vermer biva podsticaj književnici Trejsi Ševalije za roman Devojka sa bisernom minđušom.

Zašto je ovaj slikar toliko bitan piscima? Vermerovo slikartvo nije jedino pokušaj vizuelne hronike holandskog enterijera, građanske klase u usponu koja je predata zadovoljstvu sviranja muzike, niti teži žanrovskom prikazu susretanja zaljubljenih ili prikazu svakodnevnih rituala i aktivnosti. Ono je suptilna igra odnosa prikazanih figura, razvijena kroz simbolički nagoveštaj predmeta kojima su prikazani okruženi, kao i svetlosti koja je temeljni i graditeljski princip atmosfere na tim slikama. Zato je pominjanje Prusta u ovom kontekstu važno.

Pojedini umetnici dugo moraju da čekaju druge umetnike ili kritičare ne bi li njihova dela bila po drugi put osvetljena zavesom oka, ne bi li draperija, nalik onima koje je Vermer slikao, bila do kraja povučena, ne bi li do kraja osvetlila značenjski i poetski prostor slike. Odnosi Prustovih junaka, fizički posmatrano, mogu imati slilčan položaj Vermerovim naslikanim parovima. Dakle, u pitanju su susreti, češće en plein air no kamerni, ali svetlost, ono što određuje atmosferu, a što je tako upečatljivo i distinktivno kod Vermera, jeste ono što čitavu scenu čini nedorečenom i dvosmislenom, a takvi su i odnosi mnogih Prustovih parova. Sugestija i nedorečenost, pak, Vermera približava Džejmsu, kao i značaj predmeta, prikaz materijalnog, posedovanje i njegova simbolička upotreba u umetnosti.

U prostorima u kojima Vermer smešta svoje portretisane sve je tiho. Tišina je najprisutniji zvuk na njegovim slikama, možemo ju seći kroz vazduh, uprkos tolikim koncertima, susretima, muzičkim instrumentima. Sve je, istovremeno, puno glasova koje posmatrač oseća, oni bi da se probiju iza teških velvetnih zavesa koje prekrivaju visoke prozore. Glasovi odzvanjaju iza starih slika i mapa, iz muzičkih instrumenata, ispod teških orijentalnih tepiha i stolnjaka pod koje su, komplikovane kao i ornamenti na njima, skrivene emocije, neodređene, guste, baš kao i odnos svetlosti koja dopire spolja i svetlsoti koja je već prisutna unutra, unutar tih camera obscura – soba gde su značenja često izvrnuta u odnosu na sam prikaz.

Johanes Vermer rođen je 1632. godine u Holandiji, u zlatno doba njenog ekonomskog i društvenog uspona. Retko ima velikih umetnika a da, prethodno, vreme i mesto ne rade u njihovu korist. U protestantskoj sredini Vermer je bio katolik, sa suprugom, taštom i mnogobrojnim potomstvom. Iza sebe nije ostavio puno slika, uglavnom su sve malog formata. Po smrti je doslovno bio zaboravljen da bi tek krajem 19. veka jedan austrijski istoričar umetnosti sastavio katalog njegovih radova i objavio ih u jednom umetničkom glasilu, uz tekst, zahvaljujući čemu Vermer biva prepoznat kao izvanredan slikar koji je prikazivao jednostavne događaje u svakodnevnom životu: presipanje mleka, čitanje pristiglog pisma, susret u sobi, sviranje omiljenog instrumenta. Većina tih slika prožeta je na izuzetno suptilan način snažnom simbolikom koju oformljuju mnogobrojni predmeti: bokali, draperije, slike i mape na zidu, nakit, globusi, vitraži. Vermer nas vraća tišini, svakodnevnom, jednostavnom. Na kraju krajeva, mi ga dobro razumemo. U vremenu u kome mi živimo, kada živimo u potpuno drugačijem ritmu, kada smo retko kod kuće, uvek u žurbi, retko predati lepoti i religiji tišine Vermer nam saopštava da, zapravo, i nije neophodno na napstimo svoju kuću. Poezija stvarnosti je pred nama, samo treba da naučimo da prepoznamo. Veliki slikari su ti uz čiju pomoć se otvaraju naše oči.

Meisje_met_de_parel

Johanes Vermer, „Devojka sa bisernom minđušom“, 1665. (detalj)

Vermeer_Lady_Maidservant_Holding_Letter.jpg

Johanes Vermer, „Dama i njena pomoćnica – Pismo“, 1667.

tumblr_p4ph2ivwDJ1up5x44o1_1280

Johanes Vermer, „Dama za stolom“, 1665-70.

tumblr_peg2qc9X0T1u02xxq_1280

Johanes Vermer, „Dama za virdžinalom“, 1673-75.

Johannes_Vermeer_-_Het_melkmeisje_-_Google_Art_Project.jpg

Johanes Vermer, „Mlekarica“, 1665.