Renesansna odeća na portretima plemstva. Freske iz zamka Manta u severnoj Italiji

Freske iz zamka koji je pripadao porodici Manta, a koji se nalazi u blizini mesta Saluzo u severnoj Italiji, nastale su oko 1420. godine od strane nepoznatog slikara. Na freskama su prikazani mladi pripadnici patricijskih porodica u elegantnoj odeći koju ističu sa dosta elegancije. Njihove toalete značajne su sa stanovišta istorije umetnosti i istorije mode, ali i sa stanovišta književnosti: one nam mogu poslužiti kao idealan okvir unutar koga se krećemo kada zamišljamo kasne srednjevekovne ljubavnike opisane u trubadurskoj poeziji, u Petrarkinom pesništvu i u Bokačovim novelama.

Na freskama su predstavljeni, po uzoru na slikareve savremenike ili pripadnike same porodice Manta, „devet zaslužnih“, likovi iz mitoloških, biblijskih i istorijskih priča i legendi koji predstavljaju određenu vrlinu, zaslugu i čast za svoj narod. Među njima su antičke, jevrejske i hrišćanske ličnosti. Kada su u pitanju antičke ličnosti, bilo mitske, bilo istorijske, među devet zaslužnih našli su se Hektor, Aleksandar Veliki i Julije Cezar. Od znamenitih jevrejskih ličnosti, među devet zaslužnih nalazi se kralj David, a od hrišćanskih kralj Artur.

Ove malo poznate renesansne freske daju se uporediti sa minijaturama braće van Limberh. Galantnost, gracioznost, ljupkost odlike su prikazanih ličnosti. U italijanskoj verziji ovakve vrline bilo moguće prikazati isticanjem odeće, isticanjem botaničkih motiva poput travčica, drveća i voća kojima su mladi okruženi, heraldičkim simbolima koji svojom dekorativnošću dodatno doprinose portretisanima. Sala Baronale u kojoj se nalaze ove freske unutar zamka porodice Manta izvrstan je primer tipičnog izgleda plemićke odaje za prijem i boravak.

Svaka ličnost predstavljena je u različitom stojećem položaju između dva drveta o čije grane su okačeni različiti grbovi. Najviše pažnje skreće odeća prikazanih likova. Ona nije prilagođena dobu u kome su date ličnosti zaista živele već je na freskama predstavljena po uzoru na odevanje tadašnjeg plemstva. Ja bih skrenula pažnju na šešire, kape i krune prikazanih, na oblik njihovog nakita, na predmete koje drže u rukama i vez na tkanini njihove odeće.

Ана Арп

Ана Арп је ауторка уметничког пројекта А . А . А. Једна је од првих у свету која је форму сајта почела да користи као могућност за обликовање сопственог уметничког дела. Садржај на сајту ствара аутентичан језик чију је комбинаторику омогућила савремена технологија која из дана у дан бива све јачи медијатор између нас и уметности, нас и стварности, мења нам живот и успоставља нов начин рецепције. Садржај сајта чине речи и слике које тек заједно, и у истом контексту посматране, налик предметима у кабинету куриозитета, творе потпуно нову реалност, нов језик, нов начин да се ствари виде и доживе.