Moderne varvarke dozivaju proleće: Ženski portreti Emila Noldea

Carstvo sam na kraju propasti
Što gledah gde prolaze veliki Varvari beli

glase početni stihovi jedne Verlenove pesme. Carstva na kraju propasti, dakle, carstva na dvostrukom stupnju pada, u poslednjem stadijumu svog postojanja, veličaju dekadenciju, ženu kao sirovu ćud prirode, delovanja koje civilizacija odbija da odobri. Jahač sedla konja.

To carstvo na kraju propasti mogao je biti Neronov Rim ili Berlin dvadesetih godina kada je Nolde u njemu boravio. Duh vremena koji se osipa i pada na oči posmatrača, umesto zvezda nudi diskontinuitet treptanja, i bol. U očima je ekstaza boja, iako su oči zatvorene.

One ne gledaju u bistru noć osvetljenu konstelacijama već u tamu koju kriju iza sebe, kao zver iza rešetke (ali, zver je sada na slobodi!). Mrak se u časovima diskontinuiteta drugačije javlja. Kao bol, kao umor, kao razdražljivost, kao ekstatični pokret bosonoge, tela lišenih jasnih granica. Razaznajete li lice boginje koja igra?

Intenzitet bola dobija prerogative seksualnosti i prerasta u ekstazu. Proleće je početak kruga koji će izlizati svoje ravnomerne obline. Potreban je kolut očiju i stomaka da bi umetnost čula novu poeziju (da li i prihvatila?). U početku, ta poezija zvučaće nalik gnevu koji se skriva. Glazbu nežnih zvončića zameniće trube. Ipak, sve će to vreme pozlatiti, i preneti u muzeje.

Nolde, prorok i egzorcista.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.