Pet pesama Vladimira Buriča

81_plate_i_54_homer

JUTRO

Probudio sam se
i sa čuđenjem shvatio
da sam svoje telo ostavio
bez nadzora
pod zaštitom
zvezda
trava
borova
i vetra

NOĆ

Ležim na leđima
i gledam u tavanicu
s ušima punim suza

READAPTACIJA

Već se ne trudim da pamtim nazive zvezda
ni za šta mi neće trebati

Već se ne trudim da pamtim nazive zemalja
ni za šta mi neće trebati

Već se ne trudim da pamtim nazive gradova
nazive trgova

Ni za šta mi neće trebati

Trudim se da pamtim tvoje lice
cenu hleba
i broj svog stana

 

Golubovi su pacovi potkrovlja
Pacovi su golubovi podruma
Tražim ideju zbog koje bi me razapeli

 

Život

Postepeno
skidanje
maski

Do one poslednje

Od gipsa

 

Vreme čitanja pesama!

to je vreme njihovog pisanja
dodir
stokrilnog anđela
knjige

razgovor riba
odmah čujan
za ptice

ono je negde
između jastuka
i jutra

Moje pesme!

Stavljaće na muke
neću izdati

Spaliće sve spiskove
neću pamtiti

Vreme čitanja pesama!

Žurite

ono nikad neće nastati!

 

Preveo sa ruskog Petar Vujičić

 

VLADIMIR BURIČ

Rođen 1931, u Moskvi. Prve pesme objavio u časopisu Sintaksis, 1959. Kasnije i u moskovskom časopisu Dan poezije, 1966. Čitalačkoj publici ga je preporučio čuveni turski pesnik Nazim Hikmet: „To su prekrasni stihovi. Oni se ne smeštaju ni u jednu od klasičnih definicija poezije. U ovim stihovima preovlađuje razum nad osećanjima… Burič ne koristi rimu i metar, ali ne poriče rimu i metar. Pa ipak, to nije proza već upravo poezija.“ Vladimir Burič je jedan od najemintentnijih predstavnika slobodnog stiha, kao garancije i početne tačke za potpuno ostvarenje ličnosti, potpuno „autorstvo u svim elementima dela koje stvara.“ U Parizu, 1976, objavljena je njegova knjiga Pesme na francuskom jeziku, a dve godine kasnije na poljskom, u Krakovu, u prevodu Joane Salamon.

Izvor: Časopis Gradac, temat „Svetska poezija danas“, priredio Raša Livada, broj 39-40, Čačak, 1981.

Crteži: Charles Bargue