Soba kurioziteta Rudolfa II

Odlomak iz knjige „Čarobni Prag“ Anđela Marije Ripelina

Kunst-und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire, evroazijske vodene pacove, žabe krastače, pužiće, skakavce i svakojake insekte oko bele ruže, one vrste svele ruže koja će se nekoliko vekova kasnije pojaviti u Halasovim pesmama.

Kovači koji su radili za praški dvor optakali su ajkuline zube i zmijske jezike zlatom. Draguljari su brusili sirove kristale, Handsteine, u oblike čudesnik pejsaža, scena raspeća i maketa rudnika. Sve nesvakidašnje ili začudno smatralo se talismanom „snova“, zgodnim povodom za pravljenje analogija. Tako se događalo da ljudi zagledani u oštar narvalov zub vide rog nesrećno zaljubljenog jednoroga ili parčence ćilibara ili zamrznuti komad svetlucavog etra ili izlučevinu neke neznane životinjske vrste. Videli bi kost džina u kosti izumrle životinje, kandže grifona u rogovima afričke antilope.

Rudolf je zamišljao da su kamenje i biljke čudnovatih životinjskih oblika i neuobičajenih boja izvori natprirodne moći kao što su Inke verovale u huaca. Posedovao je veliki broj kameja i retkog kamenja: Donnersteine (preistorijski kremen), dva eksera sa Nojeve barke, dvoglava čudovišta, krokodil i uzorci bezoara (naslage kalcijuma izvađene iz utrobe kamila i divokoza), amuleti i narukvice oblikovani od kamenčića iz žučne kesice koji imaju čudotvorne moći.

Od mnoštva neobičnih predmeta koje je on prikupio želim da pomenem i nož koji je progutao jedan seljak za vreme terevenke, a koji je devet meseci kasnije, 1602. godine, izvadio berberin majstor Florijan; gvozdenu stolicu (Fangstuhl) koja zarobljava svakoga ko sedne u nju; muzički sat sa pozlaćenim poklopcem ukrašenim scenama iz lova na jelene; Orgelwerk koji sam izvodi „ričerkare, madrigale i kancone“; punjene školjke; pehare u obliku nosoroga za kuvanje otrovnih napitaka; votivni medaljon od jerusalimske gline; grumen zemlje iz Hebronske doline iz koje je Jahve Elohim sazdao Adama; i veliko korenje mandragore (alrauna) u obliku majušnog čoveka položeno na mekane plišane jastučiće u malenim kutijama koje su podsećale na krevete lutki. Uzgred, čarobna moć mandragore, biljke iz porodice krompira, znatno se uvećava kada se ona postavi pod vešala. Alraune, biljne lutke praškog pozorišta, pripadaju jednoj vrsti čovekolikih tvorevina kao što su Golem, roboti i Kafkin odradek.

Rudlof II ređao je dragocene komade svoje zbirke nasumice po policama i stolovima, u bezbrojnim kabinetima i sefovima. Da bi se čitalac upoznao sa nekim od ostalih predmeta koji su naseljavali verzauberter Raum, pristupiću sastavljanju jednog nesistematičnog popisa i na taj način stvoriti predstavu o pometnji koja je vladala u kolekciji.

Gipsani odlivci guštera i reprodukcije drugih životinja u srebru, Meermuscheln, oklopi kornjača, sedefi, kokosovi orasi, statuete od obojenog voska, figurine od egipatske gline, elegantna ogledala od stakla i čelika, naočare, korali, „indijske“ kutije napunjene perima egzotičnih ptičijih vrsta, „indijske“ korpe od slame i drveta, „indijske“, to jest, japanske slike, izglačano srebro i pozlaćene „indijske“ ljuske oraha i drugi egzotični predmeti sveže dopremljeni velikim lađama iz Indije, ženski torzo boje kože prekriven gipsom one vrste za kojom su praški nadrealisti toliko ludovali, table od slonovače i ćilibara za igranje karata, lobanja od žutog ćilibara, pehari od ćilibara, gajde, „pejsaži“ od češkog jaspisa, stočić od emajliranog zlata, školjke od ahata, jaspisa, topaza i kristala, srebrna slika u okviru od abonosa, duboki reljef u istočnjačkom alabasteru, oslikano kamenje, mozaici, mali srebrni oltar, kristalni pehari sa srebrnim poklopcem, ukrasne flaše od „zvezdanog safira“, stakleni krčazi od češkog ahata sa zlatnom drškom, veliki pehar za služenje pića od topaza u obliku lava, zlatno, rubinom patinirano posuđe, bokali od gline (sa presvlakom od crvenog pliša), barka od korala sa figurinama, brod od pozlaćenog drveta, i lađica sa srebrom optočenog  cocus de Maledivia, kristalna kutijica za dragulje, kutijica od sedefa, lauta od srebra, listići lazulita, rogovi nosoroga, lovački rogovi od slonovače, trofejni noževi ukrašeni zlatom i dragim kamenjem, porcelan, komadići svile, globusi različitog izgleda, uključujući i srebrni sa hipogramom, nebeske sfere, instrumenti za merenje, venecijansko staklo, Polifemova glava iz antičkog doba, Dejanira i kentaur u srebru, medalje, majolika u raznim bojama, anatomski uzorci, oklopi, mamuze, uzde, gruba drvena sedla, šatori, ogrtači i drugi plen kojim su za sobom ostavili turski konjički odredi, lovačka oprema, barjaci, đemovi i ulari, tanjiri svih vrsta, pehari od nojevog jaja, sablje, kame, puške, bodeži, kanije za mačeve, topovi, pištolji i bičevi. Automati i časovnici koji sviraju. Časovnici u obliku srebrnog broda ili kule sa trubačima.. Pada mi na pamet san koji Kubin sanja u Perlu iz Die andrere Seite:

„A tad začuh svud oko sebe otkucavanje koje je dopiralo iz nekoliko izvora, i postao sam svestan velikog broja časovnika svih veličina, od crkvenih i kuhinjskih časovnika do najmanjih džepnih časovnika. Puzali su preko livade kao kornjače na kratkim zdepastim nogama praćeni pomahnitalim tiktakanjem“ [1]

U Rudolfovoj zbirci nalazila se i mala kornjača sa satnim mehanizmom.

Od češkog granata do cvikera, od morskih korala do vrčeva napravljenih od rogova nosoroga, od bodeža sa zrnima rubina ugrađenim u ručke do ushebtis i pera kolibrija – kakvi podsticaji na maštanje! Ovaj popis dragog kamenja, rukotvorina, srebrnine, raznoraznih naprava i beskorisnih koještarija, iz različitih oblasti prirode i dalekih zemalja, ova zbrka, ovo odlagalište najrazličitijih andramolja trebalo je da bude orbis pictus, odraz knjige Božjeg stvaranja. Pored toga, mešanje stvari iz raznih regiona i klimata odgovaralo je živopisnom melting potu kakav je bio Rudlofov grad. Takođe, ne smemo da zaboravimo antička i vajarska moderna dela, numizmatičke zbirke, gomile slika ili konja koje je Rudolf prikupljao sa velikom revnošću, makar i samo zato da bi bio naslikan u sedlu pod teškim oklopom u ratničkoj pozi.

Tiho Brahe, koji posećuje Rudolfovu šackomoru u romanu Maksa Broda, ježi se zbog potištenosti i teskobe koje proizvodi ova „haotična masa predmeta“. „Činilo se da je i sam car bio uplašen kada bi se našao usred svog blaga“.

Rudolfova opsesija predmetima poticala je od njegove čežnje da popuni prazninu oko sebe, da nekako potisne strah od samoće, ali i strah od umiranja: sakupljajući šumu retkih spravica, nadao se da će odagnati smrt. Aukcija je, kako to Gogolj kaže u pripovetci „Portret“, zaista poput pogreba – setimo se samo sumornog glasa čoveka koji vodi aukciju lupajući čekićem – ima nečeg pogrebnog u Rudolfovim volšebnim kolekcijama, a njegove galerije više liče na večna boravišta nego na sobe u kojima stanuju živi ljudi.

Ipak, nepokretnost i nepromenljivost bile su samo privid. Mrtve stvari bile su naglašeno zlokobne. Zurile su u njega iz svojih kaveza kao životinje iz zasede, a one koje je prečesto zagledao poprimale su njegove crte, odražavale su njegovu hipohondriju

Promenom klime hipohondrima se dešavaju čuda: njihov mozak ojača, nervna tečnost se pročisti, a enzimi i telesne tečnosti se uravnotežavaju. Međutim, Rudolf je bio nesposoban da pobegne od predmeta kojima je robovao. Obilazio ih je tokom noći sa svećnjakom u ruci. I pretvarao bi se u jednog od onih ljudi  objekata sa Bračelijevih Bizzarrie, čija tela sačinjavaju pregrade i kutije u kojima leže pehari, drago kamenje i ogrlice. Škripa koja se razlegala iz tih kabineta, sjaj kristala i amajlija, pobožna blesavost abinzoara, jezive oči sa portreta, presijavanje tkanina, šapat kamenja, privlače ga daleko više od državnih poslova. U tom huaca skladištu, u toj Traumland fetiša on odgoneta tajne univerzuma kao iz tikve ili horoskopa.

Anđelo Marija Ripelino, „Čarobni Prag“, prevod sa engleskog Đorđe Čolić, u: Gradac, časopis za književnost umetnost i kulturu, br. 169-170, priredio Ivan Ninić.

Citat:
Alfred Kublin, The Other Side: A Fantastic Novel, New York, 1967, 150.

Slika:
Domenico Remps, „Cabinet of Curiosities“, 1695.