Barok nedeljom: Knjiga „Veličanstvena kaligrafska dostignuća“

Ilustrator manuskrpta Veličanstvena kaligrafska dostignuća (u originalu, na latinskom, Mira calligraphiae monumenta), Holanđanin Joris Hoefnagel i mađarski kaligraf Georg Bočkaj sačinili su ovu knjigu za Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti iz loze Habzburgovaca. Hoefnagel je u jednom periodu svog života radio kao dvorski ilustrator, svojim radom dopunjujući nadaleko čuveni kabinet kurioziteta Rudolfa II.

Knjiga Veličanstvena kaligrafska dostignuća je nastajala između 1561. i 1596. godine. Bočkaj je isprva sačinio tekst oko 1561. da bi tri decenije kasnije Hoefnagel dodao ilustracije voća, povrća, cveća i različitih insekata. Bočkaj je svaku stranu knjige ispunio različitim oblikom slova (ono što mi danas zovemo font), istovremeno pišući o svakom slovnom stilu koji bi se mogao upotrebiti pri štampanju knjiga.

Knjiga hronološki pripada dobu baroka jer nastaje posle Tridentskog koncila (održavanog od 1545. do 1563. godine) a i po samom stilu mnogi elementi ove neobične knjige uklapaju se u karakteristike barokne umetnosti. Čudno i egzotično rastinje, kao i insekti oko biljaka, deo su barokne scenografije, naročito u okviru žanra mrtve prirode, koji je posebno bio specifičan za holandske umetnike 17. veka. Tu je i barokna potreba za mikroskopskim, podjednako koliko i teleskopskim, sagledavanjem sveta.

Hoefnagel je dobro uklopio, skoro trideset godina posle Bočkaja, prikaze voća, cveća i insekata, samom obliku teksta, udovoljavajući tako i Rudolfu II i njegovim fascinacijama prirodnim svetom, njegovim neobičnstima koje je kroz kabinete čudesnih predmeta i prirodnih pojava sakupljao i izlagao.

Pored nabrojanih ilustrativnih elemenata knjige ne može se prevideti kaligrafsko umeće koje na svakoj stranici menja oblike i postaje, ponekad se čini, samo sebi svrha. Ne znamo koliko je knjiga štampano prema slovnim predlozima ove knjige. Tekst je na latinskom i trebalo bi više vremena provesti nad rukopisom da bi se pročitao i preveo u potpunosti. Ne zna se još uvek koja je tekstualna vrednost ove knjige. Ipak, sama njena vizuelna vrednost, bez obzira na značenje teksta i primenjivost slova pri štampanju, oplemenjuje i zadivljuje posmatrača. Ona, uprkos istorijskim prilikama, ratovima, bolestima i verskom fanatizmu doba, kao da sve te nabrojane pošasti svoga vremena ne poznaje.

Izvor slika: The J. Paul Getty Museum

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.