Barok nedeljom: Knjiga „Veličanstvena kaligrafska dostignuća“

Gle ovu buvu, i gle u njoj
Kako je malo onog što mi odreče;
Mene je sisala prvo, sad siše tebe,
I u ovoj se buvi naše dve krvi mešaju:
Priznaj: to se ne može zvati
Grehom, il sramom, il gubitkom devičanstva,
No ipak ona uživa pre no što se udvara,
I nakrkana se nadima od jedne krvi što od dve posta,
A to je, avaj, više no što bismo mi uradili.

Ej, stani, tri života u jednoj buvi poštedi,
Gde smo gotovo, čak više nego venčani:
Ova buva je ti i ja, i ona je
Naš bračni krevet i bračni hram;
Mada gunđaju roditelji, i ti, spojeni smo
I zatvoreni u ovi živim zidovima smolca.
Mada te navika čini sklonom da me ubiješ,
Nek se samoubistvo tome ne doda,
Ni svetogrđe, tri greha u trostrukom ubistvu.

Surova i preka, da li posle
Narumeni svoj nokat u krvi nevinosti?
U čemu bi ova buva mogla biti kriva
Do u onoj kapi što od tebe usisa?
Ipak ti trijumfuješ i kažeš da
Ne nalaziš ni sebe ni mene slabijim sada;
Tačno je to; nauči onda da su strahovi lažni;
Upravo toliko časti, kad mi se daš,
Upropastićeš se, koliko ti je smrt ove buve života oduzela.

Džon Don, „Buva“, preveo Dušan Puvačić

Ilustrator manuskrpta Veličanstvena kaligrafska dostignuća (u originalu, na latinskom, Mira calligraphiae monumenta), Holanđanin Joris Hoefnagel i mađarski kaligraf Georg Bočkaj sačinili su ovu knjigu za Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti iz loze Habzburgovaca. Hoefnagel je u jednom periodu svog života radio kao dvorski ilustrator, svojim radom dopunjujući nadaleko čuveni kabinet kurioziteta Rudolfa II.

Knjiga Veličanstvena kaligrafska dostignuća je nastajala između 1561. i 1596. godine. Bočkaj je isprva sačinio tekst oko 1561. da bi tri decenije kasnije Hoefnagel dodao ilustracije voća, povrća, cveća i različitih insekata. Bočkaj je svaku stranu knjige ispunio različitim oblikom slova (ono što mi danas zovemo font), istovremeno pišući o svakom slovnom stilu koji bi se mogao upotrebiti pri štampanju knjiga.

Knjiga hronološki pripada dobu baroka jer nastaje posle Tridentskog koncila (održavanog od 1545. do 1563. godine) a i po samom stilu mnogi elementi ove neobične knjige uklapaju se u karakteristike barokne umetnosti. Čudno i egzotično rastinje, kao i insekti oko biljaka, deo su barokne scenografije, naročito u okviru žanra mrtve prirode, koji je posebno bio specifičan za holandske umetnike 17. veka. Tu je i barokna potreba za mikroskopskim, podjednako koliko i teleskopskim, sagledavanjem sveta.

Hoefnagel je dobro uklopio, skoro trideset godina posle Bočkaja, prikaze voća, cveća i insekata, samom obliku teksta, udovoljavajući tako i Rudolfu II i njegovim fascinacijama prirodnim svetom, njegovim neobičnstima koje je kroz kabinete čudesnih predmeta i prirodnih pojava sakupljao i izlagao.

Pored nabrojanih ilustrativnih elemenata knjige ne može se prevideti kaligrafsko umeće koje na svakoj stranici menja oblike i postaje, ponekad se čini, samo sebi svrha. Ne znamo koliko je knjiga štampano prema slovnim predlozima ove knjige. Tekst je na latinskom i trebalo bi više vremena provesti nad rukopisom da bi se pročitao i preveo u potpunosti. Ne zna se još uvek koja je tekstualna vrednost ove knjige. Ipak, sama njena vizuelna vrednost, bez obzira na značenje teksta i primenjivost slova pri štampanju, oplemenjuje i zadivljuje posmatrača. Ona, uprkos istorijskim prilikama, ratovima, bolestima i verskom fanatizmu doba, kao da sve te nabrojane pošasti svoga vremena ne poznaje.

Izvor slika: The J. Paul Getty Museum