O tri engleska gotik romana

Ova objava donosi dva znanja: jedno je profesora Džona Bovena o ključnim motivima gotik žanra, izloženog kroz priloženi video, kratak uvod o fenomenu književnosti nastale u 18. veku; drugo je profesora Džona Mulana koje je izloženo u pisanom obliku. Odlomci priloženi u nastavku objave, kao i fotografije prvih izdanja knjiga, preuzete su sa sajta Britanske biblioteke i nalaze se u Mulanovom eseju The Origins of the Gothic čije sam delove za ovu priliku prevela. Oni mogu da posluže kao uvod i kao smernica za dalja istraživanja ovog književnog fenomena, naročito u kontekstu (proto)romantičarskih tema koje su posebno istaknute kao interesovanje na ovom internet mestu.

Izdanje romana „Otrantski zamak“ iz 1765. godine

Roman „Otrantski zamak“, objavljen 1764. godine, smatra se prvim gotskim romanom. Njegov autor je Horas Volpol (1717-1797). U samom romanu, pak, tvrdi se da je u pitanju prevod jednog dela štampanog u Napulju 1529. godine, nedavno otkrivenog u biblioteci jedne „stare katoličke porodice na severu Engleske“. Roman se odnosu na istoriju Manfreda, otrantskog princa, koji nastoji da zaštiti zamak za svoje potomstvo od strašnog prokletstva. Na početku priče, Manfredov sin, Konrad, gine kada ogroman šlem padne na njega i to na dan njegovog venčanja sa princezom Izabelom. Suočen sa nestajanjem svog potomstva, Manfred se zavetuje da će se razvesti od svoje žene i oženiti se Izabelom. Roman je imao značajan uticaj na čitalačku publiku širom Evrope. Pesnik Tomas Grej je prokomentarisao samom Volpolu da je delo „neke od nas rasplakalo, a mnoge uplašilo od odlaska na počinak.“

radcliffe ann mysteries B20074 47.jpg

Izdanje romana „Misterija Udolfa“ iz 1803. godine

„Misterije Udolfa“, gotski roman En Redklif, objavljen je 1794. godine. Bio je jedan od najpopularnijih romana s kraja 18. i početkom 19. veka. Tada je bio a i u našem vremenu nastavlja da bude jedan od ključnih tekstova za razvoj gotskog žanra.

Radnja romana smeštena je u Francuskoj i Italiji krajem 16. veka. Glavna junakinja je Emili Auber, lepa i čestita mlada žena. Kada njen otac umre ona odlazi da živi sa svojom tetkom. Tetkin muž, italijanski plemić Montoni, pokušava na silu da natera Emili da se uda za njegovog prijatelja. Montoni je zlikovac tipičan za gotske romane. On je nasilan i okrutan prema svojoj ženi i Emili. Emili uspeva da pobegne iz zamka u kome je zajedno sa tetkom bila zatvorena i, na posletku, se udaje za muškarca koga voli.

Kao i drugi gotski romani „Misterije Udolfa“ sadrži oronule zamkove, divlje pejzaže, virtuoznu junakinju i jednog negativnca. U romanu postoji mnogo događaja koji izgledaju kao natprirodni ali za koje se, na kraju, ispostavlja da imaju racionalno objašnjenje. To je, takođe, uobičajeno za ovaj žanr, iako neki primeri (Volpolov „Otrantski zamak“ ili Luisov „Monah“) sadrže natprirodne događaje koji nisu racionalno objašnjivi.

lewis matthew matthew c13742 84.jpg

Jedno od prvih izdanja romana „Monah“ Metjua Luisa

Luisov „Monah“ (objavljen 1796. godine) označava prekretnicu u istoriji gotskog romana. Pisac u ovom romanu ističe zastašujuće i šokantne elemente, na taj način distancirajući se od od prethodnih ostvarenja žanra čiji junaci deluju isuviše nežno i uglađeno. Umesto toga, pisac suočava čitaoce sa spektakularnim horor scenama kao što su razbojničko nasilje, incesti, ubistva, crna magija, avetinjske časne sestre koje krvare…

Ne iznenađuje da je knjiga naišla na oštre reakcije među kritikom ali da je bila popularna među čitaocima. Sa svojom dvostrukom temom erotske opsesije i koruptivnog uticaja moći, „Monah“ afirmiše važne teme za to doba i sadrži impresivne psihološke analize. U samoj srži, ipak, taj roman ostaje moralitet o čovekovom padu kroz pohlepu, ponos i požudu.