Volim kad poput zvezdanoga
Treperavoga bleska
S tvog dragog tela pospanoga
Kroz mrak se koža ljeska,
Kad nad dubinom tvoje kose,
Kroz miris pun žestine,
Zlatni i smeđi vali nose
Nekuda u daljine
Moj sneni duh, što k nebu nekom
Zaplovi zasanjano,
Kao kad kreće brod daleko
U vetru jutra ranog.
Te oči tvoje bez gorčine,
No i bez slasti zato,
Hladni su ukrasi, gde sine
Čelik, ali i zlato.
Kad ugledam tih hod, gde ritam
S nehajnošću se stapa,
Nisi li zmija – ja se pitam –
Što igra pored štapa.
Pod teretom tvog duha lenog
Ta tvoja dečja glava
Kretnjama sporim slona snenog
Njiše se, ko da spava;
A kad se zaljuljaš, u hodu
Lakom i ustreptalom,
Tada si slična vitkom brodu
Što njiše se sa valom.
Kao sa vrela, što ga hrani
Planinski glečer sveži,
Iz usta tvojih moj duh pjani,
Sa tvojih zuba snežnih,
Poji se vinom što ga greje
Slavljem i nespokojem,
Ko tečnim nebom koje seje
Zvezde u srce moje!
Preveo Nikola Bertolino
Pesma Razigrana zmija inspirisana je Žanom Dival, baš kao što su i Egzotični miris, Kosa, Strvina, De Profundis Clamavi, Vampir. Sa Žanom Dival, mulatkinjom rođenom na San Domingu, glumicom u malim pariskim pozorištima i svojom budućom ljubavnicom, Bodler se upoznao oko 1843. godine. Ona je bila stalni razlog neslaganja između Bodlera i njegove majke. Teodor Banvil u svojim Sećanjima piše: „Bila je to devojka obojene kože, vrlo visoka, prostodušna i ponosita, sa gordo dignutom smeđom glavom, veoma kovrdžavom kosom i držanjem kraljice tako da je u njoj bilo nečeg istovremeno božanstvenog i animalnog.
Izvor: Šarl Bodler, Cveće zla, preveo Nikola Bertolino, BIGZ, Beograd, 1974.
Slika: Franc Štuk, Greh, 1909.
A . A . A 