Johanes Bobrovski: „Helderlin u Tibingenu“

Drveta zemaljska, i svetlost,
u njemu čamac, dozvan,
motka za pokretanje udarila je o obalu, lepa
sklonost, ispred tih vrata
prošla je senka, pala
na reku,
na Nekar, zeleni Nekar,
koji se izliva iz obala
na livade i priobalne poljane.

Kula
u kojoj je stanovao
bila je kao dan,
težina zidova, težina
u kontrastu sa zelenilom,
drveće, i voda,
odvagnuti sve u jednoj ruci:
zvono se glasi u daljini
zvuk se razleže iznad krovova,
časovnik počinje da okreće
železne zastave.

Preveo sa nemačkog Petar Vujičić

JOHANES BOBROVSKI

Rođen je u Tilzitu 1917. godine. U Kenigsbergu je završio klasičnu gimnaziju. Mladost proveo u Istočnoj Pruskoj, ratovao je, iako pacifist, u redovima Velikog Rajha, na zapadnom i istočnom frontu. Od 1945. do 1949. bio je u zarobljeništvu u SSSR-u. Smatrao je nemački pohod na Istok krstaškim ratom, zbog kojeg se, kasnije, i latio pera. A kako je ustvari pevao? Tihim glasom, s jakom unutrašnjom ekstazom, nabacujući slike, slažući one koje je vidio svojim napaćenim očima, sa onim koje je nosio u svom sećanju.

Ljudski sam živeo,
zaboravio sam da brojim kapije,
otvorene. Lupao sam
u zatvorene.

Za života je objavio dve zbirke pesama: Vreme Sarmata, 1961, i Zemlja senki, reke, 1962, a posthumno su objavljene još dve njegove zbirke: Oznake vremena, 1967, i U šipražju vetra, 1970. Pisao je pripovetke, romane i epigrame. Umro je 1965. u Istočnoj Nemačkoj.

Izvor: Časopis Gradac, temat „Svetska poezija danas“, priredio Raša Livada, Čačak, 1981.

Crtež: Horst Jansen – Helderlin sa šesnaest i Helderlin sa sedamdeset dve godine