Klavirski virtuoz Franc List

Related image

List – Mađar, Šopen – Poljak, Berlioz – Francuz, veoma su raznoliki po temperamentu, ali sva trojica imaju izgled usamljenika. Zajedno su grupisani ovde namerno, jer su ovi romantičari govorili jezikom koji je imao da revolucioniše čitavu muziku.

Listova ličnost dominira čitavim XIX vekom. Franc List je rođen u Rajdingu 1811, učio je kod Salijerija i Černija. Betoven ga je zapazio kao virtuoza na klaviru, a u Parizu su mu pljeskali (gde je Kerubini odbio da primi mladog Mađara na Konzervatorij); u svojoj dvanaestoj godini daje svoju prvu operu Don Sanche; u petnaestoj godini, posle svoje trijumfalne turneje po Evropi, piše za klavir svojih Dvanaest etida. Mističar, on odlučuje da stupi u sveštenički red; romantičar, on se zanosi za muziku Berlioza, koji mu otkriva smelost i lepotu opisne muzike; zaljubljen, on beži 1835. u Ženevu sa groficom d’ Agu (d’ Agoult, kao književnica Daniel Stern), sa kojim će imati dve kćeri (Olivje i Kozimu, koja će se udati prvo za H. Bilova, a zatim za Vagnera). Na sve strane ovaj virtuoz izaziva oduševljenje, i za vreme od dvanaest godina on zna samo za trijumfe po Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj. Godina 1848. zatiče ga nastanjenog u Vajmaru, kod knjeginje Vitgenštajn. Tu provodi petnaest godina u komponovanju. Kao kapelnik vajmarskog dvora on piše crkvenu muziku (Misa Grana), ali naročito za orkestar: Dante – simfonija, Faust – simfonija, Tasso, Šta se čuje u planini, Prelide, Mazeppa, Orpheus, Hunnenschlacht. Simfonijaska poema, čijem je stvaranju doprineo svojim delima, nije jedini oblik koji ga privlači. U orguljama on vidi „papu instrumenata“, i njima posvećuje nekoliko spomenika, čije se bogatstvo boja i raznolikost izjednačuje sa snagom. Kao i Šuman, on nalazi u klaviru instrument dostojan svoga genija: Mađarske rapsodije, Sonate, Sveti Franja govori pticama, Godine učenja, dva Koncerta, svedoci su virtuoznosti, lirizma, njegovog inventivnog temperamenta, čas kićenog, čas dubokog, njegovog vladanja u umetnosti varijacija, njegove ljubavi za programsku muziku (Igra smrti). Taj isti plemeniti temperament stavlja se u službu onih koje obožava: na koncertima izvodi glavna dela Berlioza; u pozorištu diriguje Tanhojzera i Loengrina, Samsona i Dalilu od Sen-Sansa.Godine 1861. on napušta Vajmar i odlazi u Rim, gde se zamonaši (1865), komponuje velike religiozne slike (Legenda svete Elizabete; Christus). Poslednje godine svoga života provodi između Budimpešte, Vajmara i Rima, i umire u Bajrotu 1886. Oblast muzičkih oblika proširio je, a muzičku harmoniju razvio, i to ovome velikom virtuozu daje lik novatora i čoveka koji čitavog života nije prestao da služi muzici i muzičarima.

Ako je mađarski folklor bio glavni izvor iz koga je Franc List crpao, Šopen i Berlioz, a iza Berlioza i sva romantičarska Francuska, izvršili su moćan uticaj na formiranje ovog kompozitora u početku njegove karijere.

Jedna od najboljih Listovih kompozicija je Totentanz ili Ples mrtvih koju za ovu priliku izvodi Valentina Lisitsa, ukrajinska pijanistkinja o kojoj je već bilo reči na ovom internet mestu. List je kompoziciju započeo 1838. a dovršio 1859. godine. Ona može biti dobro polazište za razumevanje i predstavljanje prethodno napisanog.

Izvor: Norbert Dufourcq, Mala istorija muzike u Evropi, preveo Mirko G. Avakumović, Narodna prosvjeta, Sarajevo, 1959.

Slike:

Henri Lehman, Portret Franca Lista, 1839.

Rukopisne stranice Franca Lista tokom rada na Fantastičnoj simfoniji iz 1834. godine.