Kratka biografija Tomasa Transtremera

 

Na vest o smrti švedskog pesnika i dobitnika Nobelove nagrade za književnost, Tomasa Transtremera (1931-2015), prilažem kratak video o njegovom životu i radu. Takođe, u nastavku prilažem i njegovu kratku biografiju koju je sastavio njegov prevodilac na srpski jezik, Moma Dimić. Sve objave o ovom pesniku na blogu A . A . A možete čitati ovde.

Mogu da zamislim mladog Transtremera na njegovom jednomesečnom krstarenju po Balkanu kako obeduje, usput, po kafanicama, u zelenilu voćnjaka, zadivljen orijentalnim izobiljem, darovima, oskudicama i sevdalinkama. Mogu da ga predstavim sebi zagledanog. I vidim ga gde se gura u prepune, uzvikane lokalne autobuse i kako, odveć radoznao, silazi na prvoj sledećoj stanici, privučen dimovima i gungulom nove varoši, zagonetne i nezaboravne: Ruma, Šabac, Banja Koviljača, Sarajevo, Kosovska Mitrovica! U Peći se Transtremer razboleo i nekoliko dana ležao u sobi u kojoj je bilo više od pedeset bolesnika. To je ono neizlečivo nizanje sećanja, niska lica i treptaja živog vazduha, bez kojih se, ma koliko bili tuđi i daleki, ne doseže presudna čistota govora, niti ijedna magična formula. – Moma Dimić, 1976.

*

Tomas Transtremer rođen je 15. aprila 1931. godine u Stokholmu, Švedska. Otac Gesta po zanimanju je bio novinar; majka Helmi, devojačko prezime Vesteberg, učiteljica. Deda i još nekoliko predaka, sa majčine strane, bili su moreplovci, tačnije piloti-sprovodnici brodova po Baltičkom moru, posebno u Stokholmskom arhipelagu. Roditelji mu se razvode u njegovoj trećoj godini; živi od tada sa majkom. Transtremer je završio gimnaziju u Stokholmu, onda diplomirao na Stokholmskom univerzitetu (s položenim ispitima iz istorije književnosti, istorije religije i psihologojie) 1956. godine. Studirao je, takođe, na Psihološko-tehničkom institutu u Stokholmu, od 1956. do 1960. godine. Radio je kao psiholog u popravnoj ustanovi za mlade delikvente. Bavio se, takođe, obrazovanjem hendikepiranih. Od 1966. pa sve do novembra 1990, kada je usled teškom oboljenja (moždani udar) penzionisan. Transtremer je kao psiholog s pola radnog vremena bio zaposlen u gradu Vesterosu, u Veću za osoblje i administraciju, a zatim i u Institutu za tržište rada. Od 1958. godine u braku je sa Monikom (devojačko prezime Blad), medicinskom sestrom. Imaju dve ćerke, Emu (1961) i Paulu (1964). Od 2000. godine Transtremerovi se ponovo nastanjuju u Stokholmu.

Objavljene zbirke pesama:

  • 17 pesama (1954)
  • Tajne na putu (1958)
  • Napola dovršeno nebo (1962)
  • Zvuci i šine (1966)
  • Barijera istine (1970)
  • Staze (1973)
  • Baltik (1974)
  • Barijera istine (1978)
  • Divlji pijac (1983)
  • Za žive i mrtve (1989)
  • Tužna gondola (1996)

Sem pesama, koje su doživele da se pojave u više izdanja i kao „sabrane pesme“, Transtremer je objavio i knjigu memoarske proze Sećanja me gledaju (1993), zbirku svojih prevoda stranih pesnika pod naslovom Prevodi (1999), kao i prepisku sa američkim pesnikom i prevodiocem Robertom Blajem, pod naslovom Air Mail (2001). Do sada jedina samostalna zbirka Transtremerovih haiku pesama, pod naslovom Haiku 1959-2001, objavljena je dvojezično (na švedskom i danskom) u Danskoj (2001).

Tomas Transtremer zacelo je jedan od najprevođenijih evropskih pesnika posle Drugog svetskog rata. Njegove sabrane pesme objavljene su na norveškom, danskom, finskom, engleskom, nemačkom, francuskom, holandskom, kineskom, vijetnamskom i slovačkom jeziku. Veći izbori ili samostalne zbirke pojavili su se na islandskom ,poljskom, letonskom, litvanskom, mađarskom, bugarskom, bengali, italijanskom, grčkom, ruskom, turskom, albanskom, makedonskom, španskom i srpskom jeziku.

Među tolikim prevodiocima Transtremerove poezije su i : Česlav Miloš, Genadij Ajgi, Robert Blaj, Robin Fulton, Samjuel Čarters, Eiko Duke, Ilja Kutik, Milan Rihter, Li Li, Vizma Belševic, Knut Skujenikes, Miodrag Stankovski, Bogumil Đuzel…

Na srpskom (u prevodu Mome Dimića) objavljena je Transtremerova zbirka Formule putovanja (Književna opština Vršac, 1991). Transtremer je zastupljen i u Dimićevoj antologiji 5 švedskih pesnika (Beograd/Stokholm, 1998).

Najpotpuniji podaci o svim pesnikovim zbirkama, pojedinim pesmama, kao i brojnim prevodima na skoro pedeset jezika mogu se naći u dva opsežna toma bibliografije Tomasa Transtremera (1990, 2001), koju je priredio Lenart Karlstrem.

Značajni pesnici (Josif Brodski, Lase Sederberg, Rihard Dietras) posvećivali su svoje stihove Transtremeru, a o njegovom pesničkom delu objavljeno je više zasebnih kritičkih studija, knjiga eseja i doktorskih teza. Švedski i strani kompozitori stvorili su više od pedeset muzičkih dela inspirisanih Transtremerovom poezijom. Pomenimo, takođe, da je objavljen i veći broj video i audio zapisa na kojima pesnik govori o sebi, svojim knjigama i kazuje vlastite stihove.

Za svoje delo pesnik je dobio brojna zvanična domaća i međunarodna priznanja: Belmanovu nagradu (1966), nagradu Međunarodnog pesničkog foruma (1971), nagradu „Verner fon Hejdenstam“, nagradu „Petrarka“ (1981), nagradu „Bonijer“ (1983), nagradu „Pilot“ (1988), nagradu Nordijskog saveta (1990), Evropsku nagradu za poeziju KOV (1990), nagradu „Horst Bienek“ (1992), nagradu „Gustav Freding“ (1995), nagradu „August“ (1995), nagradu „Jan Smrek“ (1998), Zlatni venac Struških večeri poezije (2003).

Tomas Transtremer je 1982. godine postao član Švedskog biblijskog odbora, kao prevodilac Davidovih psalama. Od 1998. u Švedskoj se dodeljuje „Transtremerova nagrada“ najboljem pesniku iz neke od baltičkih zemalja. Leta 2000. na švedskom ostrvu Visbi održan je prvi seminar prevodilaca Transtremerove poezije, s učesnicima iz sedam zemalja.

Tomas Transtremer je više puta bio u najužem izboru za Nobelovu nagradu. Istu je dobio 2011. godine.

Izvor: Tomas Transtremer, Sabrane pesme, preveo Moma Dimić, Nolit, Beograd, 2003.