Impresionizam: Stefan Malarme i Klod Debisi

Malarme

Stefan Malarme

Debisi

Klod Debisi

Oduvek su me fascinirala prijateljstva između umetnika u Parizu. Među njima je i ono između Erika Satija i dva španska slikara. O njemu sam pisala u tekstu Kompozicije Erika Satija i atmosfera praznih podneva na platnima Kasasa i Rusinjola. Takođe, o Malarmeu i Debisiju, impresionizmu i simbolizmu, njihovom prelamanju kroz pokret, reč i notu, pisala sam u tekstu „Faunovo popodne“: Malarme, Debisi, Nižinski. Pomenuta dvojica družila su se i sa Satijem, Stravinskim, Renoarom, ruskim umetnicima. Prisustvujemo proleću utisaka i bujanju stvaralašta kroz druženje i razonodu, kroz bulevare i salone. Utiske takve muzike, ali pre svega, utiske takvog načina života, najbolje osećamo u Prustovom romanu „U traganju za izgubljenim vremenom“. Imajući u vidu napisano, postovala sam svojevremeno odlomak iz dela Jedna Svanova ljubav. U pitanju je Svanov utisak povodom jedne Ventejeve sonate, utisak rasprostrt na nekoliko strana, koji je u prilog ljubavi i umetnosti, odnosno jedan poetizovani elaborat kako, u stvari, umetnost vodi ka voljenom biću i kako posredstvom nje, „ne otkrivamo nove pejsaže, već zadobijamo nove oči“. U pitanju je verbalni impresionizam na nivou muzičkog koji upravo sledi.