Božidar S. Nikolajević o ženskim portretima Leonarda da Vinčija

Leonardo_da_Vinci__Female_Portraits,_Female_Nature[1]Portrait_of_an_Unknown_Woman_(La_Belle_Ferroniere)[1]leonardo-da-vinci-mona-lisa[1]Božidar S. Nikolajević (1877-1947), srpski istoričar umetnosti i pesnik, ovako je pisao o ženskim portretima koje je naslikao Leonardo da Vinči:

Ženska je lepota u prvom redu interesovala Leonarda. Među njegovim se crtežima nalaze studije sviju onih milokrvnih glava, koje srećemo na njegovim slikama, a ima i drugih, ne manje lepih. Tu vam je jedna Marija, krupnih, meko čulnih očiju; i sočnih, za poljubac spremnih usana; zatim, nekoliko strožijih žena, datih u profilu, i klasično otmenih; pa onda slede druge, zavodljive, nežnije, s izvesnim umorom u očima i erotično drhtavim usnicama. Može se reći da je Leonardo tražeći lepotu, nalazio u Milanu vrlo pogodne modele. Jer Milan leži blizu francuske granice, a posle su i okupacije od strane francuza doprinele , da se njihov duh tamo ukoreni. Zato Milan i danas budi utisak malog Pariza, i dok je Firentinka više koščata, dotle Milanka skriva nečega požudnog, meko francuskog. Nema spora da je ova etnografska razlika sudelovala pri stvaranju Leonardovog ideala žene, mada bi takav umetnik umeo svaku vrstu lepote da preobrazi po svom ukusu.

Izvor: Božidar S. Nikolajević, „Leonardo da Vinči“, Liber, Atc, Tisa, Beograd, 2006.