Intervju i poetika: Ali Ahmed Said (Adonis)

C__Data_Users_DefApps_AppData_INTERNETEXPLORER_Temp_Saved_Images_11209577_852097548206208_6806286307943726981_n[1]

 

Kakvo je značenje krugova o kojima govorite u pesmi i za koje kažete da vas guše?

Unutrašnjost je preuska, a spoljašnjost nije za mene. Unutrašnjost – to je moja domovina, a spoljašnjost je sav ostali svet; no moj lični problem nije mesto boravka. Mesto nije rešenje. Kad napuštamo naše tiranske, diktatorske zemlje zamišljamo da ćemo rešenje svojih teškoća i problema naći na nekom drugom mestu, ali to nije tačno, barem ne na zemaljskoj kugli. Ako se udubimo u suštinu ljudskog življenja vidimo da je takvo uverenje bez ikakvog osnova. Ono je naivno i površno.

Kada se pesma o kojoj govorimo počela stvarati u Vama?

Pesma se u meni počela stvarati davno. Ona je za mene sjaj na horizontu. I od trenutka kad počnem tumačiti taj sjaj, interpretirati ga svojim zapisom, sjaj počinje da se širi i raste, raste sve dok se u meni ne pojavi osećaj da i sam uranjam u taj horizont i ne znam gde mu je kraj. Već odavno sam navikao da polagano pišem svoje pesme, ne predajući se prvim utiscima. Počinjem pisati tek kad mi se telo pretvori u vulkan. Zato i jesam napisao mali broj pesama.

Kao što ne prihvatate odnos Istok-Zapad, Vi isto tako, u pesmi koju spominjemo, ne prihvatate ni podelu vremena na prošlost, sadašnjost i budućnost. Za vas je vreme krug, a ne, kao za većinu arapskih intelektualaca, prava linija. Znači li to da se protivite i odnosu arapskog intelektualca prema vremenu?

Stvaralaštvo ima drugačije vreme od matematičkog i naučnog vremena. To je horizontalno vreme, teorija sledi teoriju… Stvaralačko vreme je vertikalno i sem toga, kružno… Ovo doba staro je 2000 godina, a ja lično smatram da vreme nije počelo. Vreme je eksplozivno, ono dolazi i odlazi, menja se i obnavlja.

Ali Ahmed Said, libanski pesnik koji piše pod pseudonimom Adonis.

Izvor:  Časopis Kulture Istoka, 1989.