Dragoš Kalajić: „Kodeks solarnog reda“

I 1. Pred pitanjem „ko su ti roditelji?“ – pravilan odgovor glasi: „moji roditelji su solarna tradicija“. Rečeno je u našim, svetim, knjigama: „svetlost koja blista nad nama, koja sjaji sa one strane svega, iznad univerzuma, u najvišim svetovima iza kojih nema viših –  to je ista svetlost koja zrači u čoveku“.

I 2. Pred pitanjem „ko su ti pra-roditelji?“ – pravilan odgovor glasi: „moji pra-roditelji su led i vatra Velikog Praska“. Pritisni palčevima ušne otvore i uveri se: oslušni odjek svog pra-rađanja, bujice i požare primordijalne kosmotvoračke energije Velikog Praska.

I 3. Pred pitanjem: „Odakle dolaziš, kuda ideš?“ – pravilan odgovor glasi: „dolazim sa zvezdanih puteva i idem ka zvezdanim putevima.“ Svuda i u svakom trenutku budi pri znanju da dolaziš iz daleka i da daleko ideš: ti dolaziš iz pra-istorije i ideš ka nad istoriji.

I 4. Rečeno je u našim, svetim, knjigama, za svojstva čoveka solarne tradicije: „I kad bi se čitav svet srušio – on bi ostao uspravan, među ruševinama“. Ti nemaš tla – pogled ka zvezdanim magnitudama je tvoje uporište. Nepokolebljivost tvog bića čini deo uporišta stabilnosti zvezdanog poretka.

Dragoš Kalajić, „Kodeks solarnog reda“

Skulptura: Kočija Sunca. Bronzano doba, 1800. godina pre nove ere (Danska)