Malarmeovo ogledalo melanholije

… O, ogledalo!
Hladna vodo od čame sleđene u svom okviru,
Koliko li sam se puta, i satima, ojađena
Od snova i tražeći svoje uspomene što su
Kao lišće pod tvojim ledom s dubokim ponorom,
Javljala pred tobom u tebi kao daleka senka!
Ali, o užasa! u tvome strogom vrelu, nekih večeri,
Upoznala sam svog raspršenog sna svu nagotu!

Stefan Malarme, „Irodijada“, preveo Kolja Mićević (odlomak)

Fotografije: Robert Hutinski – The Mirror