Vilijam Blejk: „Tigar“

„Kada ti se tigar nađe na putu najbolje što možeš da učiniš jeste da ga zajašeš“, napisao je Julius Evola, italijanski filozof, slikar i ezoterik u svojoj knjizi „Zajaši tigra“, čija je misao sadržana još i u knjigama „Pobuna protiv modernog sveta“ i „Ljudi među ruševinama“.

Pre njega, Vilijam Blejk napisao je u „Pesmama iskustva“ – „Tyger! Tyger! burning bright / In the forests of the night, / What immortal hand or eye / Could frame thy fearful symmetry?“ (Tigre, tigre, plame jak / Što sevaš kroz šumski mrak, / Koji večni dlan, i kad, / Stvori taj tvoj strašni sklad?). No, prevod je uvek nešto što izneveri.

Po ovoj poslednjoj i krajnje neobičnoj odrednici tigra čija je simetrija zastrašujuća – „Fearful Symmetry“ – kanadski teoretičar književnosti Nortrop Fraj nazvao je svoje najznačajnije delo, jednu od najbitnijih knjiga iz oblasti kritike i teorije književnosti koja je napisana. U nastavku sledi verzija pesme na engleskom jeziku.

Većina prevodilaca, trudeći se da ugodi metrici, na taj način podilazeći orginalu i „muzičkoj“ podlozi poezije koju je pesnik isprva na svom maternjem jeziku zamislio, ne mogu uvek sve reči prevesti tako da ih uklope u celinu. Na taj način mnoge ostanu nepomenute. Konkretno, za ovu pesmu od velikog su značaja dve reči u prvoj strofi, trećem stihu – ruka i oko.

Besmrtna ruka ili oko zaslužni su za tigrovu celinu, zastrašujuću simetriju koja je „uramljena“ (dakle, ne nužno slobodna van tih okvira). U orginalu stoji reč „frame“ (u funkciji glagola) koja još može označavati i nešto optočeno, uokvireno, formulisano. Dakle, pasivno u odnosu na svog tvorca. Da li je zato simetrija zastrašujuća, zato što joj je unapred oduzeta sloboda izbora ili je simetrija sama po sebi zastrašujuća?

Zašto se dva stvaralačka instrumenta, podjednako značajna za tvorca – ruka i oko – skoro nikad ne prevode, a od ključnog su značaja za razumevanje Blejkove koncepcije umetnika i umetničkog dela. I oko i ruka, podjednako manuelna i kontemplativna strana stvaralačkog procesa tvore delo, a ono po sebi nije stvoreno da bi bilo slobodno. Prevodioci reč „frame“ prevode kao stvoreno, ne bivajući daleko od suštine značenja, ali izneverujući prirodu stvorenog bića sadržanu u konotaciji same reči.

Tigre, tigre, plamni sjaju
U mračnome šumskom kraju,
Ko je to, što smrću vlada,
Tvorac tvoga strašnog sklada?

Kog prostranstva dalekoga
Beše vatra oka tvoga?
Kojim se krilima vinu?
Koja ruka vatrom sinu?

Koja spretnost, koje sile,
Istkaše ti srca žile?
A kad srce tući stade,
Šta li mu to snagu dade?

Kog čekića, kog okova,
Peći, što ti mozak skova?
Nad nakovnjem stisak koji
Mogaše da se ne boji?

Kad počeše zvezde sjati,
Suzom po nebu kapljati,
Da l’ on vide svoje delo?
Stvori l’ on i Jagnje belo?

Tigre, tigre, plamni sjaju
U mračnome šumskom kraju,
Ko je to, što smrću vlada,
Tvorac tvoga strašnog sklada?

Preveo: Dragan Purešić

Izvor: Vilijam Blejk, „Izabrana dela“, Preveo Dragan Purešić, Plato, Beograd 2007.