Tri video rada o Dedalu i Ikaru Rolana Kjulvena

Rolan Kjulven je savremeni francuski video umetnik koji se odlikuje izražajnom estetikom kolažiranja tradicionalnih vizuelnih predstava sa savremenim tehnološkim dostignućima u oblasti hemije, inžinjerstva, vazduhoplovstva. Ti vizuelni artefakti, potom, bivaju kolažirani sa različitim stihovima i muzikom koja ih dopunjuje.

Kjulven afirmiše tamni, kjaroskuro, barokni koloritet koji, onda, stavlja u službu vizuelnog uticaja Edvarda Mejbridža ili Pitera Grinaveja, onako kako je kolažiranje, muziku, glasove – tvoreći novi način naracije i vizuelnog jezika – ovaj reditelj ostvario u filmu Prosperove knjige.

Prvi rad, Ikarov let, pozajmljuje motive iz umetnosti Edvarda Mejbridža, istovremeno slaveći pionire letenja, mitske junake Dedala i Ikara.

Drugi rad, Ikarov pad, sadrži ženski glas koji recituje pesmu Vilijama Karlosa Vilijamsa posvećenu Ikaru i vizuelno kombinuje više motiva koje vezujemo i za Kjulvenove radove.

Treći rad, Ikarevo potonuće, kao da vizuelno svedoči o drugoj strani mita o Dedalu i Ikaru. Avioni lete i – slete (što je slučaj sa Dedalom). No, avioni i padaju, a to je bila Ikareva sudbina.

Umetnik je, dakle, sagu o Ikaru podelio u tri narativno-vizuelne celine. Prva se odnosi na njegov let. Kjulven je naglasio da je, prema mitu, Ikar leteo kroz četiri vetra pa je za svaki pojedinačno data drugačija zvučna postavka.  Drugi deo priče o Ikarovoj opsesivnoj želji odnosi se na krah iste, na pad. Umetnik isti posmatra kroz enciklopedijsko oko, navodeći imena mnogobrojnih letača. Najzad, kada je u pitanju potonuće, umetnik je, prilikom postavke svojih radova u jednoj galeriji izjavio:

I consider the myth of Icarus as the desire of man to go even further, or risk having to come face to face with his status of a simple human being… a kind of autoportrait.

O ovom mitu sam više puta pisala, sve eseje možete čitati ovde.

Druge video radove ovog umetnika možete pogledati ovde.