Franc List: „Ples mrtvih“

Već petnaest dana moj duh i moji prsti rade kao u snu. Homer, Biblija, Platon, Lok, Bajron, Igo, Lamartin, Šatobrijan, Betoven, Bah, Humel, Mocart, Veber, svi su oko mene… Ako ne poludim, zateći ćete me kao novog umetnika! Da, umetnika kakvog želite, kakvi su danas potrebni!

Jedna od najboljih Listovih kompozicija je Totentanz ili Ples mrtvih, koju za ovu priliku izvodi Valentina Lisitsa, savremena ukrajinska pijanistkinja. List je kompoziciju započeo 1838. a dovršio 1859. godine. Ona može biti dobro polazište za razumevanje Listove ličnosti i dela.

List – Mađar, Šopen – Poljak, Berlioz – Francuz, Šubert – Austrijanac, veoma su raznoliki po načinu sviranja klavira i po senzibilitetu svojih kompozicija, ali sva četvorica imaju izgled usamljenika. Zajedno su grupisani jer su kao romantičari govorili jezikom koji je znatno obeležio muziku 19. veka, uz veliki Betovenov uticaj.

Franc List (1811-1886) je bio Mendelsonov, Šopenov, Šumanov savremenik. O njemu je Lučano Alberti pisao sledeće:

Franc List je bio pariski Mađar sa pomalo autentičnom a pomalo afektiranom sklonošću ka ciganskom stilu.

List je pokrstario celu Evropu kao pijanista, kao „transcedentni“ (njegov izraz) virtuoz. Gde god bi se zaustavio, njegov boravak je postajao značajna etapa u muzičkom razvoju dotičnog grada ili države.

Otkrovenje je doživeo u dvadesetoj godini. Tada je (1831) u Pariz stigao Šopen, u Operi je prikazan Majerberov „Robert Đavo“, Berlioz je objavio „Fantastičnu simfoniju“. Bila je to godina kada je Paganini održao svoj prvi koncert u Parizu. List je odmah u njemu spoznao svog muzičkog oca.

List je bio za muziku ono što je Delakroa bio za slikarstvo. Rajski i pakleni zanosi, dražesna ili zlokobna snoviđenja slivaju se u jedru i gipku orkestarsku muziku, povodeći se za maštom koja ne poznaje granice. Po kolorističkoj raznovrsnosti, po bljesku pozlate ili gustoći senki orkestar se takmiči s najmodernijim slikarskim postignućima svoga doba.

List je sve svoje ideje, sva svoja otkrića ostavio u rukama čoveka u kome je prepoznao pravog „muzičara budućnosti“ – Riharda Vagnera.

Slika: Konor Fogel, „Portret Franca Lista“, 2019.

Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A