Mihail Glinka: „Fantastični valcer“

Svako ko je odgledao film Onjegin rediteljke Marte Fajns seća se ove kompozicije. Muziku je za film kompilirao, odabrao i komponovao rediteljkin brat, Džozef Fajns. Drugi brat, Ralf, bio je u glavnoj ulozi. Muzika u filmu neodvojiva je od atmosfere, a na trenutke ona je njen graditeljski princip, kao u sceni na balu, posle Onjeginovog povratka nakon višegodišnjeg putovanja kada opet sreće Tatjanu Larinu.

Glinka je Puškinov savremenik. Kao što je Puškin važan za rusku književnost, tako je Glinka važan za rusku klasičnu muziku. Rođen je 1804. godine u Smolensku. Detinjstvo provodi na selu i pod uticajem bake dolazi u dodir sa muzikom koja je bila deo ruskog folklora. Počinje da komponuje oko 1820.

Glinka se prvi put susreće sa muzikom zapadne tradicije tokom školovanja u Petrogradu gde je studirao violinu i klavir. Jedan deo svoje mladosti proveo je na studijskim putovanjima u Italiji. Svoju prvu operu Život za cara zasnovao je na rodoljubivoj priči o jednom seljaku koji je spasao život caru po cenu sopstvenog života. Opera je nastala po njegovom povratku iz Italije, bilo je to 1836. godine.

Glinka je tvorac opere Ruslan i Ljudmila. Zaplet, baziran na Puškinovoj bajci (uneo je na scenu jednu vrstu noćne more u vidu gigantske glave koja govori), bio je neprimeren za scenu i umetnik je bio primoran da komponuje partiture u komadima. Njihov sadržaj – dirljiva mešavina elemenata pronađenih u ruskoj folklornoj muzici, egzotičnog orijentalizma i groteske – riznica je i bogato nasleđe za sve kasnije ruske kompozitore.

Važnija dela su mu Život za cara (1836), Ruslan i Ljudmila (1842), Španske uvertire (1845) i Noć u Madridu (1848).

Slika: Erté, „Golub“, 1959.

Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A