Rečnik simbola: Jelen

Jelen se zbog razgranatih rogova, koji se i obnavljaju, upoređuje sa stablom života. Simbolizuje plodnost, ritmove rasta i ponovnog rođenja. Jelen je arhajska slika cikličnog obnavljanja. Te vrednosti nalazimo u ukrasima hrišćanskih krstionica, u islamskim ili altajskim predanjima, u predanjima Maja, Puebla i drugih naroda. U kosmogonijama Indijanaca život se javlja rikom jelena, a u umetnosti su česti prikazi stabla koje izlazi iz rašljastih rogova životinje, kao u evropskom predanju o viziji svetog Huberta.

Jelen je simbol izlazećeg sunca i sunca koje se uspinje ka zenitu. Jelen je simbol brzine, ali i straha. U klasičnoj antici posvećen je Artemidi (Dijani), boginji devici koja lovi. Zlatnog jelena susrećemo i u kambodžanskim legendama, ali solarno obeležje životinje dobija ovde zlotvorni aspekt. Solarna životinja se često dovodi u vezu sa sušom; da bi pala kiša treba ubiti jelena. Ulazak jelena u selo najavljuje požar i napuštanje mesta.

Origen kaže da je jelen neprijatelj i progonilac zmija (tj. neprijatelj zla i simbol Hrista); zmiji, životinji zemlje i vode, suprotstavlja se životinja neba i vatre. Sveti Jovan od Krsta pripisuje jelenima dve različite posledice požude: stidljivost i smelost. Kinezi veruju da jelenji rogovi hrane jang i da su u vezi sa postizanjem besmrtnosti. Izgleda da je jelen, kao sob i srndać, imao ulogu psihopompa i u nekim evropskim predanjima, a posebno kod Kelta: Izoldin ujak, Marholt od Irske, koga je Tristan ubio u dvoboju, leži mrtav zašiven u jelensku kožu.

Jelen voli samoću, pa je u mnogim umetničkim delima simbol melanholičnog temperamenta. Ponekad se prikazuje pogođen strelicom i s nekom travom u ustima, od koje čeka ozdravljenje. Po legendi je njegova bol neizlečiva. Reč je o ljubavnom bolu, a izvor je kod Ovidija. U Metamorfozama (1, 523) Apolon izgovara za odbeglom Dijanom ove reči: „Travom nijednom izvidati se ne da ljubav“.

Kod pisaca i umetnika jelen je postao simbol razboritosti: beži u smeru vetra, koji odnosi sa njim i njegov miris, i po nagonu raspoznaje lekovite biljke. Simbol je sluha jer kad naćuli uši, nemoguće je približiti mu se, a da on to ne primeti. Simbol je i lirskog pesništva jer uz muzu Erato legne da bi je slušao, a i rogovi mu imaju oblik lire.

Krilati jelen može značiti hitrost u akciji. Protumači li se slika s obzirom na simboliku krila, tada se cela simbolika jelena uzdiže na nivo duhovnosti: svečeva razboritost, žudnja da se sjedini sa Bogom, pozornost na reč i dah Duha i osetljivost na Božju prisutnost odgovaraće amblematskim tumačenjima predočenim u poslednja dva pasusa.

SLIKA

Slika jelena u borovoj šumi nastala je u Japanu 1892. godine i pripada Meiji eri japanske kulture. Naslikao ju je Morikava Sobun. U pitanju je panel od papira, materijala koji je i omogućio ovako suptilan prikaz.

Paneli stoje jedan uz drugi. Dole priloženi je desno, gornji je levo tako da se dobije utisak zamrznutog kadra iz koga jelen samo što nije utekao. Slikar namerno životinju stavlja u sam ugao slike, a ne na sredinu, naglašavajući na taj način njenu dinamiku. Veličanstven prikaz jednog godišnjeg doba, prirode i tišine.

Kazala mi je tada, videvši nepomične stvari moga postojanja:
Želela bih da pobegnemo u Hiperboreju i da te živog rodim
na snegu, kao srna, dok trči i riče
kricima dugim, do noćnih zvezda.

Macuo Bašo, japanski haiku pesnik, morao je uskom stazom ka dalekom Severu putovati ovakvim krajevima sredinom 17. veka, evropski umetnik s početka 19. veka, Kaspar David Fridrih, najbliži je ovako suptilnom izrazu slikajući sneg i borove, a jedan rumunski pesnik, Nikita Stanesku, nesvesno, dao je najlepše stihove na ovu sliku koji su upravo citirani.

Izvor: Alen Gerbran, Žan Ševalije, Rečnik simbola, preveli Pavle Sekeruš, Kristina Koprivšek, Isidora Gordić, Stylos, IP Kiša, Novi Sad, 2009.

Izvor slika: The British Museum