Vavilonska kula na slikama flamanskih majstora 16. i 17. veka

Predanje o Vavilonskoj kuli jedno je od najzanimljivijih u Starom zavetu. Nalazi se u „Knjizi postanja“ (11, 1-9), a predstavlja simbol pomame ljudske taštine i opčinjenosti materijalnim bogatstvima. Predanje objašnjava i poreklo mnoštva jezika. Evo odlomka značajnog za ovu temu i likovne priloge koji slede:

A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake riječi.
A kad otidoše od istoka, nađoše ravniocu u zemlji Senarskoj, i naseliše se ondje.
Pa rekoše među sobom: hajde da pravimo ploče i da ih u vatri pečemo. I bjehu im opeke mjesto kamena i smola zemljana mjesto kreča.
Poslije rekoše: hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji.
A Gospod siđe da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovječiji.
I reče Gospod: gle, narod jedan, i jedan jezik u svijeh, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili.
Hajde da siđemo i da im pometemo jezik, da ne razumiju jedan drugoga što govore.
Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada.
Zato se prozva Vavilon, jer ondje pomete Gospod jezik cijele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji.

Vavilonska kula čest je motiv u flamanskom slikarstvu 16. i 17. veka zbog izuzetno snažne ekonomije zemalja Nizozemske tog vremena kada je, zahvaljujući berzi i pomorskim putevima, Antverpen, u kome je Piter Brojgel živeo i radio, odakle je, kasnije, prešao u Brisel, bio verzija današnjeg Njujorka ili Londona. Enormna količina novca slivala se u ruke bankara, pomoraca, trgovaca i plemstva tadašnjeg Antverpena.

Vavilonska kula nema pozitivno značenje na slikama majstora već više, umesto žanra mrtve prirode, takođe značajnog za kasnije holandsko (protestantsko) slikarstvo, ona prenosi jednu moralističku poruku. Njena slika je, istovremeno, kao u verzijama Pitera Brojgela, istovremeni lament nad ljudskim rodom i, u duhu renesanse, slavljenje sposobnosti ljudi.

U knjizi Brojgel, naš savremenik, autori Bob Klasens i Žan Ruso, u poglavlju „Svet u previranju“, pišu o Brojgelovom svetu. Posredstvom tihistorijskih uvida možda će nam biti lakše da razumemo motiv Vavilonske kule u slikarstvu toga vremena.

Šesnaesti vek, u kome je Brojgel rođen i u kome je stvarao, bio je sudbonosan vek za Zapadnu Evropu. Prvo zapažamo propadanje feudalne privrede. Prošlo je vreme kad je zanatlija radio za ograničeno tržište, na zemlji za koju je bio vezan, ili, u najboljem slučaju, za nekoliko obližnjih sajmova.

Pojavile su se nove ustanove koje su finansirale, objedinjavale i vršile raspodelu te povećane proizvodnje: rođena je banka.

U početku ustanova za pozajmice, postepeno je počela da brzim obrtanjem novca organizuje snažniju i širu cirkulaciju proizvodnje. Kredit je postajao sve snažniji činilac u trgovini, a akreditivi su se umnožili. Bankar je ulagao u industriju u naponu svoj kapital, kao i kapital koji mu je poveren. Njegov uticaj u politici postajao je sve presudniji. Fuger je finansirao izbor Karla V za cara. Kapitalistička klasa, čija je moć rasla tokom prethodnih vekova, naglo je izbila na pozornicu istorije, koju će iz osnova izmeniti.

Ta klasa je svetu, kome je poljuljala ravnotežu pre nego što ga je preobrazila, donela dve potpuno nove stvari: naglo povećanje proizvodnje, praćeno nezajažljivim interesovanjem za tehniku, nauku, a naročito geografiju. S druge strane, pojavio se pojam konkurencije. Čovek je čoveku postao vuk, ali je istovremeno čovek postao umetnik i nezavisni mislilac.

Ta nezavisnost se ispoljila i u religiji. Počelo se samostalno i nedogmatski razmišljati i o pitanjima vere. To je doba velikih jeresi: osnivaju se nove crkve kao što su se osnivala i nova trgovačka zastupništva.

Buržoazija se nezadrživo uzdizala. Kapital se objedinjavao, nastajala su ogromna bogatstva, prava finansijska carstva: Ango u Francuskoj, Hohšteter i Velzer u Nemačkoj, Kiđi u Italiji Grešam u Engleskoj. Medičijevi su svoje kćeri udavali za kraljeve.

Banke, koje su nekad bile samo mesta za menjanje i pozajmljivanje novca, sada su finansirale sve važnije industrijske poslove i brodovlasničke firme. U Augsburgu je Fuger (čiji je portret naslikao Direr) ulagao ogromne svote u bavarske kovačnice. Gradio je uzorna sela za svoje radnike. S njim se već javlja paternalizam.

Godine 1519. Fuger je potrošio milione na izbor Karla Habsburškog za cara. Car mu je, zauzvrat, ustupio značajna prava na iskorišćavanje antverpenske luke. Ona je bila prva slobodna luka na našem kontinentu, i zaslugom cara i bankara doživela je neverovatan procvat.

Citat 1: Stari zavjet, preveo Đura Daničić, Jugoslovensko biblijsko društvo, Beograd, 2004.

Citat 2: Bob Klasens i Žan Ruso, Brojgel, naš savremenik, prevela Olivera Stefanović, Jugoslovenska revija, IP Vuk Karadžić, Beograd, 1977.

Slike: Piter Brojgel, 1563. (1, 2); Nepoznati flamanski umetnik, 1587. (3); Tobias Verhaecht, 1600. (4) Marten van Valckenborch, 1594. (5); Lucas van Valckenborch, 1594. (6)