Čajkovski: „Ples vile Šećerke“

Kompozicija „Ples vile Šećerke“, iz baleta Krcko Oraščić, ima zvuk kao kad otvorite muzičku kutiju. Danas je Božić. Uz jelku, toplu sobu, sneg iza prozora u kontrastu sa dubokom plavom bojom noći, čije se nebo cakli pod naletom inja i pahuljica, ova kompozicija stvara utisak koji bi svi trebalo da imamo, a sećamo ga se još od kad smo bili deca: da je svet bajka, da su čuda moguća, da Snežna kraljica na svojim raskošnim sankama dolazi po nas, da sa njom idemo na dugu vožnju nebom, nad predelima čarobne zemlje.

Oduvek sam volela bajke, ali ne samo kao književni rod, koji poreklo ima u folklornoj imaginaciji, u mašti pokolenja, u kolektivnom nesvesnom, koliko bajku sao sastavni deo sveta, atmosfere, začudnosti i oneobičenosti. Ovde, sada i novo, to je bajci nepoznato. Bajka je uvek u vezi sa prirodom, sa magičnim, često sučeljava ključne elemente našeg postojanja, ali ih razblaži atmosferom nečeg dalekog i davnog. To sećam kada slušam, podjednako i kada gledam, izvođenje ovog baleta za koji je muziku komponovao ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski.

Video i slike: Royal Opera House