Juan Ferni o obrazovanju, književnoj kritici, Šekspiru i Tolstoju

Ove godine obeležava se četristo godina od smrti Vilijama Šekspira (1564-1616). Jubilej će se obeležavati i u Srbiji. Šekspirolog Juan Ferni održaće predavanje 16. aprila u Beogradu, a Univerzitetska biblioteka održava izložbu o Šekspiru i Servantesu. Istovremeno se obeležava i petsto godina od smrti slikara Hijeronimusa Boša.

Juan Ferni podsticajno misli o književnoj kritici i izriče značajno opažanje koje zove na neophodnu promenu: vratiti se iskustvu čitanja, napustiti obzire profesionalne kritike koju većina ne razume i koju skoro niko van akademskog kriga ne čita. On je u inztervjuu za Politiku, novinarki Ani Otašević kazao:

Obrazovanje je značajno i ono će uvek biti potrebno. Neophodno je pažljivo kritičko čitanje. Ali kada akademska sredina postane suviše profesionalna, isključiva, odvaja se od strasnog iskustva umetničkog dela, od čega počinje.

Kritika treba da se vrati izvoru, da se podseti njegove moći i razvije nove načine komunikacije.

Ali to nije potpuno novi pristup. Bilo je vremena kada su kritika i stvaranje bili mnogo bliži, kao kod nemačkih romantičara, Šlegela i Novalisa, koji su verovali da svaki kritički rad mora da bude novo stvaranje. U onome što radimo ima odjeka njihovog pristupa. Vreme je da se odvojimo od profesionalne kritike i vratimo intenzivnom iskustvu.

Juan Ferni je dao dva intervjua, jedan za dnevni list Politika, drugi za dnevni list Danas.  U oba se osvrnuo na Tolstojeve negativne stavove o Šekspiru. Prvo slede dva pitanja i dva odgovora koje prenosim iz dnevnog lista Politika:

U verovatno najžešćem napadu na Šekspira Tolstoj kaže da ga ne možemo smatrati ni velikim genijem, pa čak ni osrednjim piscem… Ruski pisac ga naziva neodgovornim, promiskuitetnim…

Šekspirolozi su redovno odbacivali to što je Tolstoj rekao o Šekspiru, ali mislim da je to greška. Tolstojev portret Šekspira nam daje negativnu sliku onoga što je vredno kod njega, ali je važno da se Šekspirove vrednosti i prestiž dovode u pitanje. Opasno je na Šekspira gledati kao na nekog nedostižnog, ko je iznad nas, jer u tom slučaju nema podsticaja. Ako na njega gledamo kao na nekoga ko prevazilazi naše moći, on prestaje da bude snaga koja nas motiviše  da budemo ambiciozniji i aktivniji u svom životu i vremenu.

Tolstoj je smatrao da je Šekspir suviše okrenut svetu. Ne slažem se sa njim, ali smatram da je u pravu – Šekspir je predano uključen u svet. Za mene je to pozitivno jer ga to čini vrlo angažovanim piscem. Tolstoj je želeo da ide dalje, video je svet u hrišćanskom bratstvu i osećao je da je Šekspir previše uključen u svet da bi otišao dalje. Verujem da morate da budete uključeni ako želite da promenite svet, ali cenim Tolstojev izazov.

Tolstoj kaže da su za Šekspirovu slavu krivi Nemci…

On smatra da je Nemcima bio potreban Šekspir kako bi se oslobodili francuskih uzora i da su se Šekspirovi pogledi ukrštali sa Geteovim, te su ga zbog toga prihvatili. Za tolstoja je to neka vrsta istorijske greške. Iskreno veruje da to u moralnom i duhovnom smislu šteti evropskoj kulturi, da su njegovi komadi prazna i nemoralna zabava i da predstavljaju lažni model. To je skandalozan ali uzbudljiv napad na najcenjenijeg dramaturga. Potrebni su nam oni koji mrze Šekspira poput Tolstoja ili Bernarda Šoa, kako bismo dobili priliku da kažemo zbog čega je Šekspir danas značajan. Postavlja se, naime, pravo moralno pitanje zašto da čitamo dela engleskog dramskog pisca koji je pisao pre četristo godina. Jedino srpsko delo koje poznajem je Gorski vijenac. Zašto biste čitali Šekspira pre no Gorski vijenac?

U intervjuu za dnevni list Danas Ferni je, takođe, pomenuo Tolstojev odnos prema Šekspiru, ali se osvrnuo i na stav da su „Šekspirovi komadi dramske pesme o slobodi“.

Iako je jedan od najpopularnijih pisaca, postoje i oni koji nisu cenili Šekspira. Tolstoj će u istoriji književnosti ostati zapamćen kao veliki pisac ali i najžešći protivnik engleskog pesnika. Kako vi gledate na Tolstojev esej O Šekspiru i o drami?

Prihvatam izazove koji dovode u pitanje Šekspirovu veličinu. Važno je da naša ljubav i strahopoštovanje ne postanu lenji i rutinski. Mislim da je Tolstoj bio na dobrom putu. On kaže da je Šekspir bio previše zaokupljen svetom. Tolstoj to kaže u trenutku kada je on sam želeo da prevaziđe svet. Ja bih rekao da Šekspir to ne želi, već da iskoristi što više od toga šta on jeste i šta može biti. Tolstoj mi pomaže da to uvidim.

Iako je Tolstoj mogao da objasni veliki broj aspekata dela ovog dramskog pisca, nije mogao da objasni njegovu popularnost. Zašto i čestristo godina nakon njegove smrti volimo Šekspira?

Pa Tolstoj je razlog Šekspirove popularnosti video u nemčkoj zaveri! Istina je da su nemački učenjaci pomogli u stvaranju Šekspirove reputacije ali ne mislim da Tolstojeva teorija može da opstane danas. Mislim da, kao što sam već rekao, Šekspirova popularnost dolazi suštinski od činjenice da je stvarao duhovnije i življe likove od svih koje smo dotada i otada imali. Ovi uzvišeni junaci zajedno otkrivaju svoje sudbine, i to, kao što am pomenuo, predstavlja za nas inspirativan i beskrajno zanimljiv model agonije i mogućnosti ljudske slobode.

Ilustracije: Per Åhlin, 1969.

Vilijam Šekspir na blogu A . A . A