Šta za mene predstavlja ideja mediteranskog kosmopolitizma?

Una faccia, una razza

Ideja kosmopolitskog osećanja sveta za mene je određujuća. Kosopolitizam nije lišen dvosmislenosti jer podrazumeva – ma koliko sama ideja težila univerzalnosti i egalitarizmu – složen odnos centra i margine. Za početak, ko ih određuje? Sa koje pozicije moći, na osnovu kog kriterijuma?

Kosmopolitizam na način Britanskog carstva ili na način bečkog osećanja kulture i stvarnosti prilično je stran mom viđenju sveta, upravo zbog disbalansa i disproporcija u odnosima kultura koje dolaze jedna sa drugom u kontakt. Ali i zbog klasnih razlika koje su ta carstva uspostavljala.

Stoga, okrećem se mediteranskoj ideji koja mi se čini najboljim oblikom kosmopolitizma. Mediteran je geografski pojam koji podrazumeva mnogo više od geografije. Mediteran je ideja. Mnoštvo kultra se prepliće i, na kraju, čine se kao jedna.

  • Kritski i etrurski mladići koji igraju. Radost pred morem, bezbrižnost pod suncem.
  • Panov čas.
  • Starozavestni proroci i carevi.
  • Pitagora i Platon.
  • Cezar i Hrist.
  • Ribari sa Galilejskog jezera.
  • Feničani. Trgovina i pismo kao neodvojive komponente civilizacije.
  • Južna strana – od Maroka do Turske.
  • Severna strana – od Španije do Grčke.
  • Koliko jezika, koliko naroda, koliko kultura, koliko običaja je između?
  • Koliko bogatstva, toliko siromaštva. Ali svi nose iste sandale i jedu isto voće.
  • Glad posle plivanja.
  • So. Osušena na koži.
  • Na Mediteranu su i Kairo i Aleksandrija – i Arapi i Grci.
  • I Jerusalim. I Rim. I Atina. I Toledo. I Napulj. I Palermo. I Carigrad. I Venecija.
  • Ne postoje reči „moje“ i „tvoje“.
  • Provetreno je. Lepo je. Nepodnošljivo je.
  • A.A.A – za pristalice sredozemnog mita, gde su život i umetnost neodvojivi.

Važno bi bilo još citirati Kamija, Kavafija, Brodskog, Darela, Brodela, Homera, Vergilija, Ovidija, Dučića, Crnjanskog, i tolike druge koje je ova ideja-teritorija inspirisala. Ova skica neka bude dopunjena mojom fotografijom Venecije, velikog ali ne i jedinog pokretača dešavanja na Mediteranu kroz toliko vekova, čija arhitektura lebdi lavirintski na vodi: ideja se materijalizovala.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.