Šta za mene predstavlja ideja mediteranskog kosmopolitizma?

Unna faccia una razza

Ideja kosmopolitskog osećanja sveta za mene je važna i određujuća. Međutim, sam kosopolitizam nije lišen dvosmislenosti jer često podrazumeva – ma koliko sama ideja težila univerzalnosti i egalitarizmu – složen odnos centra i margine. Za početak, ko ih određuje? Sa koje pozicije moći, na osnovu kog kriterijuma?

Kosmopolitizam na način Britanskog carstva ili na način bečkog osećanja kulture i stvarnosti prilično je stran mom viđenju sveta, upravo zbog disbalansa i disproporcija u odnosima kultura koje dolaze jedna sa drugom u kontakt. Ali i zbog strašnih klasnih razlika koje su ta carstva uspostavljala.

Stoga, okrećem se mediteranskoj ideji koja mi se čini najboljim oblikom kosmopolitizma. Mediteran je geografski pojam koji podrazumeva mnogo više od toga. Način života, mnoštvo kultra koje se prepliću i koje se, na kraju, čine kao jedna. Nigde na svetu ne postoji geografsko-kulturni prostor nalik mediteranskom.

  • Kritski i etrurski mladići igraju između grančica bilja. Radost pred suncem i morem.
  • Starozavestni proroci i carevi.
  • Pitagora i Platon.
  • Cezar i Hrist.
  • Ribari sa Galilejskog jezera.
  • Feničani. Trgovina i pismo kao neodvojive komponente civilizacije.
  • Južna strana – od Maroka do Turske.
  • Severna strana – od Španije do Grčke.
  • Koliko jezika, koliko naroda, koliko kultura, koliko običaja!
  • Koliko bogatstva, koliko siromaštva. Ali svi nose iste sandale i jedu isto voće.
  • Strast, kao glad od plivanja.
  • So po koži koja svrbi.
  • Na Mediteranu su i Kairo i Aleksandrija – i Arapi i Grci.
  • I Jerusalim. I Rim. I Atina. I Toledo. I Napulj. I Palermo. I Carigrad. I Venecija.
  • Nema moje-tvoje. Provetreno je. Lepo je. Nepodnošljivo je.
  • A.A.A – za pristalice sredozemnog mita, gde su život i umetnost neodvojivi.

Važno bi bilo još citirati Kamija, Kavafija, Brodskog, Darela, Brodela, Homera, Vergilija, Ovidija, Dučića, Crnjanskog i tolike druge koje je ova ideja-teritorija inspirisala. Moj mali prilog neka bude dopunjen Pištalom i Brodelom, kao i ovom mojom fotografijom Venecije, glavnog grada i pokretača dešavanja na Mediteranu kroz toliko vekova, čija arhitektura, kultura, trgovina, duh, svakako ideju sažimaju u grandioznu materiju koja lebdi lavirintski na vodi, ne lišavajući ju dvosmislenosti.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.